GRČKA PRED AMBISOM: "Biće ovo najveći državni bankrot u svetskoj istoriji"

Ako Grčka danas ne isplati 1,6 milijardi evra MMF-u, to bi moglo da je odvede do ukupnog duga od 323 milijarde evra, što bi predstavljalo najveći bankrot jedne države ikada.

Kada je zvanična Atina 2012. proglasila tehnički bankrot, pomogli su joj partneri iz evrozone, ali to se ovoga puta verovatno neće desiti, ocenjuju britanski stručnjaci, a prenosi "Jutarnji list".

Šanse da Grčka do ponoći isplati ratu duga Međunarodnom monetarnom fondu gotovo je ravna nuli, što znači da bi ta država vrlo brzo mogla da se suoči sa stečajem.

To se, međutim, ne bi dogodilo već sutra, budući da obično prođe mesec dana pre nego što MMF proglasi zvanični bankrot države koja nije uspela da isplati dospele obaveze.

Država ne može da bankrotira u bukvalnom smislu te reči, kao što je slučaj sa kompanijom, ali može da proglasi platnu nesposobnost, odnosno nemogućnost da podmiruje svoje finansijske obaveze.

To znači da ta država više ne može da dobija nove kredite na finansijskim tržištima, niti da otplaćuje kredite i kamate koji dospevaju na naplatu.

Kada su krajem prošlog veka mnoge južnoameričke zemlje zapale u finansijske probleme, pomoć su im pružili MMF i američke banke, i to putem finansijskih paketa. Ipak, Grčka je već iskoristila tu mogućnost.

Od polovine 19. veka do danas, platnu nesposobnost je proglasilo oko 200 država, što je, između ostalog, uticalo na snižavanje životnog standarda, slabljenje valute i porast nezaposlenosti.

U gotovo svim tim slučajevima, dolazeći bankrot mogao je da se nasluti na osnovu visokog udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) i slabe prognoze srednjeročnog privrednog rasta.

Udeo javnog duga Grčke u BDP-u iznosi oko 160 posto, dok bi prema kriterijumima iz Mastrihta trebalo da iznosi 60 odsto.