И НОРВЕШКА У КРИЗИ: Десет хиљада отказа у нафтној индустрији
После десето година великог раста у експлоатацији нафте и гаса, али и заради од истих, Норвешка се суочава са првим знацима економске кризе након пада цена нафте за готово половину вредности.
Дуги годишњи одмори, здравство врхунског квалитета, радно време петком до четири поподне и раније, све су то одлике норвешког друштва које су доведене у питање након пада цене нафте који, изгледа, није погодио само Русију.
Број хеликоптера који превозе раднике са норвешког копна на нафтне платрформе у Северном мору све је мањи. У последњим месецима, чак 10.000 људи који су били запослени у нафтној индустрији добило је отказе.
Нафта чини 15 процената норвешке економије, пре свега у сегменту броја радних места, али је зато њен удео у извозу и приходима буџета још веће. Пола норвешког извоза иде на конто нафте, док великих 80 одсто прихода у прорачуну земље чини "црно злато".
Чини се да је дошло време када ће Норвешка морати да планира без степена сигурности који је имала док је новац од нафте капао као киша.
"Знам да остатак света донекле завиди нама у Норвешкој на стандарду. Чак се ми овде и шалимо на тај рачуна. Ипак, сада и није баш тако бајно. Све више људи губи посао и, право да вам кажем, не знам докле ће бити овако стање", каже Кристофер Сандберг, један од људи који су изгубили посао у раду са нафтом.
Он је одлучио да прода свог мерцедеса и да се пресели у Сингапур како би покушао да се запосли на градњи тамошње нафтне платформе, надајући се да ће повратити начин живота на који је навикао.
Ако му се и посрећи, неће бити баш исто као у Норвешкој доскора. Мораће да ради дуже смене, а о наградном годишњем одмору од 4 недеље после сваке две радне моћи ће само да сања.
Примера ради, 23.000 радника државне компаније за нафту и гас Статоил (Државна нафта) примали су у просеку 116.000 евра, тј. нешто преко 9.500 евра месечно.
Иако сматра да је то што је рођен у Норвешкој била невиђена срећа, али да је дугорочно било невероватно да опстану високе плате.
"Просечан Норвежанин је добијао и превише. Имамо економију благостања и младе који очекују да им паре падну са неба", рекао је Кнут Сунде, директор синдиката Норск индустри.
"Када западнемо у прилике попут ових, онда се сетимо старих добрих вредности као што су напоран рад и конкуренција. Норвешкој то треба још једном", додао је Сунде.
Цена барела нафте типа бренд пала је са 110 на 60 долара, због чега је пола норвешких нафтних платформи постала нерентабилна. Како је енергетски сектор доминантан у економији земље, то је криза цене нафте опасна по цео систем.
Откази пљуште и у сектору услуга, у хотелима, ресторанима, јер је опао број путовања, домаћих туриста, као и потрошња уопште.
Ипак, Норвешка има резерву. Од досадашњих прихода од нафте у национални фонд је убачена штедња од 860 милијарди долара. Држава је још одавно забранила да се преко 4 процента прихода од нафте троши, већ их је штедела.