ИСПОВЕСТ КРАЉЕВЧАНКЕ: Рекла сам му да нисам спремна за секс. Отерао ме је кући

Прва љубав заборава нема, тако бар кажу. Ово се мени догодило пре више од две деценије, и још се сећам. Дакле, изрека је сто посто тачна. 

Имала сам 17 година и заљубила сам се у главног фрајера из мог краја. Личио је на једног од чланова групе "New кидс он the блоцк", не знам да ли их се неко сећа. Лепили смо њихове постере, као што данас клинке лепе на зидове момке из "Оне републиц". Моја симпатија је, осим што је био леп као лутка, свирао и гитару! Како да се не заљубим?

Он је већ радио као келнер у једном кафићу, а ја сам сваки дан три пута пролазила поред, само да би ме приметио. Он би стајао са другим фрајерима, гуркао их и показивао прстом у мом смеру. Смејали су се. Ја сам онда трчала кући, румена као булка и пуштала "New кидс", да бих још више мислила на њега.  

Једног дана када сам пролазила поред кафића, викнуо је моје име. Укопала сам се у месту. Када ми је пришао, мислила сам да ћу да се срушим. 

- Хоћеш на пиће вечерас? - упитао ме је уз осмех. Само сам заклимала главом, као да сам мало тупава, а не најбољи ђак у разреду. Договорили смо се да се видимо у девет. 

Дошао је по мене аутомобилом, па смо се одвезли ван града, до Ибра. Из гепека је извадио гитару, па смо сели на ћебе и он је засвирао. Топила сам се. 

Разговарали смо и ја сам после једног пива, које ми је он дао, већ била припита. Изгледало ми је као да сам у бајци. 

Одједном, његово лице се појавило тик испред мог и почели смо да се љубимо. Какво уживање, каква срећа! - Добро се љубиш - похвалио ме је и наставио да ме мази по грудима. 

Онда је почео да ми откопчава грудњак, што сам му дозволила и било је још лепше. А када је почео да ми откопчава панталоне, устукнула сам. 

- Хајде само да се мазимо - рекла сам му. 

Наравно да ми није падало на памет да баш ту, крај ибра, са дечком којег једва познајем, изгубим невиност. 

Он се онда окрутно насмејао и рекао ми да се вратим пешке кући. Када сам му рекла да је мрачно, дао ми је упаљач и рекао да се снађем. 

Нисмо се, наравно, више видели насамо после тога. Преплакала сам неколико ноћи и бацила плочу "New кидса". Поцепала сам постере. То је био дан када сам одрасла. 

Сада сам супруга и мајка. Знам шта се све дешава, много горе, и ово није страшна прича. Баш зато, хоћу да кажем, девојке, не брините: тужне љубави из младости нису ништа страшно. Прави мушкарац долази касније.