ИСТРАЖИВАЛИ СМО ЗА ВАС: Да ли просечан студент може бесплатно да студира?
Просечан студент Београдског универзитета који живи у изнајмљеном стану, ради у кафићу, учи ноћу и не иде на летовање и зимовање да би очистио годину у октобру, врло тешко може да се школује на рачун државе.
У члану 71 Устава Србије се каже: Сви грађани имају под једнаким условима приступ високошколском образовању. Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег материјалног стања бесплатно високошколско образовање у складу са законом. Како се Устав примењује у пракси, уочи уписне грознице истраживали смо за вас.
Ни просек преко 9 не гарантује буџет
На буџет “упада” само одређена квота најуспешнијих, али је питање да ли су они и најсиромашнији. На појединим факултетима, а нарочито уметничким, деси се да и студенти са просеком преко 9 , не упадну у буџетску квоту.
Просечан студент Београдског универзитета који живи у изнајмљеном стану, ради у кафићу, учи ноћу и не иде на летовање и зимовање да би очистио годину у октобру, врло тешко може да се школује на рачун државе.
Када је реч о онима који су у тешкој материјалној ситуацији факултети имају различиту политику њиховог третирања. Углавном се на почетку зимског семестра шаљу молбе за ослобађање од школарине, која је ретко потпуна.
Проф. др Лазар Сарановац, продекан за наставу на Електротехничком факултету каже да се на основу просечних примања и процене плате у Републици Србији студенти могу ослободити 10, 20, 30, 40 или 50 % целокупног износа школарине. У посебним случајевима, смрти чланова уже породице, издатака за лечење, неге дета, итд, студенти могу бити ослобођени и 100% износа школарине.
ПР Математичког факултета Сања Косановић каже да је већина њихових студената на буџету па да код њих нема већих проблема када је реч о финансирању школарине, а што се тиче угрожених група студената за њих постоји могућност умањења школарине.
Студентска служба први корак
“Већина наших студената је на буџету. Уколико има студената који су у тешкој материјалној ситуацији, а при томе су самофинансирајући, они се обично молбом, преко Студентске службе, обраћају продекану за финансије. Продекан разматра приложену документацију и у складу са тим доноси одлуку о умањењу рате или умањењу школарине”, истиче Косановићева.
Проф. Др Бранисалв Боричић са Економског факултетета, каже да се почетком сваке школске године на овом факултету, по молбама ослобађа одређени број студената (око 30) лошег материјалног стања дела школарине.
Из изнетих чињеница можемо закључити да се Устав примењује само када је реч о ослобађању школарине најуспешнијих студената и то уколико "прођу" квоту која је предвиђена за одређену школску годину. Свака друга студентска група може под одређеним условима бити ослобођена дела школарине. Да ли онда може да важи пропис да сви грађани под једнаким условима имају приступ високошколском образовању?
Погледајте и: