ШТА СУ НАМ ДОНЕЛИ ЗАКОНИ СА ИМЕНИМА МРТВЕ ДЕЦЕ: Зашто нам је потребан Алексин закон

- Када се говори о малолетничком насиљу, као и другим видовима малолетничке деликвенције, неопходно је указати на место које малолетничка деликвенција има у кривичноправном систему Републике Србије. Имајући у виду посебност малолетника, а самим тим и малолетничке деликвенције, законодавац је на посебан начин регулисао питања, како кривичног поступка према малолетницима, тако и санкција које се примењују према малолетним учиниоцима кривичних дела. Иако постоје бројне разлике у односу на пунолетна лица, можемо рећи да је суштинска разлика у другачијем циљу који се жели постићи кроз кривичноправну заштиту. Према пунолетним лицима у фокусу су репресија и превенција, док је код малолетника на првом месту васпитање малолетног учиниоца и обезбеђивање његовог правилног развоја, кроз мере помоћи малолетном учиниоцу. Наиме, малолетничко кривично право је пре свега оријентисано на мере социјализације, са што је мање могуће елемената принуде и ограничавања слободе, а што више помоћи, бриге, надзора и отклањања сметњи у нормалном развоју малолетника.

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА ОД 14 ГОДИНА

- Ово је још једна специфичност малолетничког кривичног права, јер пресуда малолетнику за одређено кривично дело може довести до двојаких последица по његове родитеље. Наиме, као једну од васпитних мера Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и крвичноправној заштити малолетних лица предвиђа Појачан надзор од стране родитеља којом суд може да наложи активну улогу родитељу у васпитању и правилном развоју детета. Када изрекне ову меру, суд ће родитељу или стараоцу дати потребна упутства и наложити му одређене дужности које треба предузети за васпитање малолетника, његово лечење и отклањање штетних утицаја на њега.

- Наш закон предвиђа да деца до навршене четрнаесте године не могу бити кривично одговорна. Према схватању нашег законодавства малолетник са навршених 14 година стиче довољан степен душевног развоја да схвати значај својих поступака, те од тог момента има смисла кривичноправно реаговање државе.

- Без обзира да ли се ради о пооштравању прописа везано за противпожарну заштиту (тзв. Тамарин закон) или тежим правним последицама за учиниоце кривичних дела против полне слободе малолетних лица, тзв. Маријин закон, сваки закон који је донет након трагичних догађаја унео је новине у правни систем Србије, а кроз те новине и наду да ће се и на тај начин допринети спречавању наступања таквих догађаја у будућности. Можемо слободно рећи да је и тзв. Тамарин закон допринео да, од трагедије у Новом Саду, није забележена слична трагедија узрокована неадекватном противпожарном заштитом угоститељског објекта. Са друге стране, иако не постоје јасни статистички подаци, сигурно је да је и Маријин закон довео до смањења броја кривчних дела против полне слободе малолетних лица, обзиром да су њиме уведена шира овлашћења државних органа и оштрија реакција државе на овај вид криминалитета. Тзв. Тијанин закон као последњи у низу, уводи изузтено значајну новину којом је дата могућност полицији за ефикасније и брже реаговање у случајевима пријаве нестанка лица, обзиром да је сада полиција дужна да одмах по пријави нестанка предузима све мере и радње из своје надлежности у циљу проналаска лица, односно више се за реаговање не чека протек рока од 48 сати као што је то до сада био случај.

МАКСИМАЛНА КАЗНА: 10 ГОДИНА ЗАТВОРА

- Најтежа санкција коју наше законодавство предвиђа према малолетним учиниоцима кривичних дела је казна малолетничког затвора у трајању до 10 година. Међутим, имајући у виду специфичност комплетног малолетничког законодавства, тако је и ова казна специфичног карактера јер се може изрећи малолетнику само за извршење кривичног дела за које је запрећена казна затвора од 20 година или казна затвора од 30-40 година. Дакле, ради се о извршењу најтежих кривичних дела, чија природа и карактер указују на неопходност примене најтеже санкције. То су, на пример, случајеви убиства, тешког убиства или извршење више тежих кривичних дела у стицају. Имајући ово у виду, може се закључити да је казна малолетничког затвора последња мера којој судови прибегавају.

- Пре свега је битно истаћи да је школа образовна установа која може да изриче дисциплинске мере само за евентуално насиље до кога дође у самој школи. С друге стране, у вези са сузбијањем малолетничке деликвенције, улога школе је далеко шира од пуких дисциплинских мера које може да изрекне, тако да побољшање тренутне ситуације, не треба тражити кроз оштрије дисциплинске мере, већ кроз свеопшту, заједничку акцију школе, родитеља и друштва у циљу, пре свега превенције, кроз едукацију о штетним последицама малолетничке деликвенције.

- Свака држава забрањује тзв. „узимање правде у своје руке“, па тако ни наш законодавац не дозвољава како кажњавање детета које врши насиље над вашим дететом, тако ни кажњавање свог детета које врши насиље над другом децом. Међутим, у зависности од околности конкретног случаја, уколико је оваквим поступањем родитеља извршено неко кривично дело, суд свакако цени све околности, па и побуде из којих је родитељ реаговао.

- Као што сте и сами рекли, уколико нису успели, а покушали су, да у оквиру својих надлежности спрече неку трагедију, не можемо говортити о њиховој одговорности. Међутим, наступање било које трагедије морало би да доведе до анализе како надлежности, начина поступања и ефикасности поступања лица која су запослена у школи, те евентуалног изналажења могућности да својим радом допринесу да се насиље не дешава.