Тијандученг - кинеска копија Париза: Бизаран спој светова (ФОТО)
У центру имитација туристичке Меке, сто метара даље гигантски стамбени блокови у маниру Источног блока - све је то Кина, друга највећа економија света.
Кинески змај готово две деценије фасцинира свет економским узлетом. Пратећа појава економског бума у најмногољуднијој земљи света јесте убрзана урбанизација; од 1980. до данас, постотак градског становништва порастао је са 20 на 51 одсто.
У том мега процесу преласка људи са села у град, интегрални део кинеске стварности јесу градови копије европских урбаних метропола и монденских места. Примера ради, позната је верна слика и прилика аустријског села Халштата, које је под заштитом Унеска, толико слична да је смештена на језеро, као и насеље из алпске републике.
Огроман новац и напор уложен у копију Париза, изгледа се није исплатио. За сада. Становници не зује улицама и трговима Новог града светлости, туристи не јурцају Ајфеловом кулом 2, нити на углу поред мирише француски багет.
Критизери Кине, који неретко своје предрасуде заснивају на идеолошкој нетрпељивости и уобразиљи да су тамошњи људи неспособни за креативно, дочекали су град Тијандученг, близанца француске престонице, као одличан аргумент о прекомерној потрошњи кинеске владе, те симболу неинвентивности најбројнијег народа на планети.
Иако је Тијандученг тренутно полууспешан пројекат, њега не треба априори осудити као ефемерну појаву. Шангајски Пудонг је кренуо истим стопама - крајем деведесетих се стидљиво појавио на демографској мапи Кине, а данас има 5,5 милиона становника.
Кину до 2025. очекује стање у коме ће чак 220 градова имати преко милион становника, насупрот 115 данас, а Тијандученг може бити један од њих.
Градско становништво у земљи ће се до 2030. увећати за 300 милиона људи, што је бројка за мало нижа од укупног броја Американаца.
До тада, неизбежна је фаза прилагођавања свеже пристиглог сеоског становништва у град, али и њихово укључење у индустрију, уместо пољопривреде.
Кинеска привреда је, стручњаци указују, због политике протежирања породица са једним дететом пред опасношћу од мањка радне снаге у следећим десетлећима, те је привлачење људи из руралних средина неопходност. У следећим годинама очекује се годишњи прилив у градове од 10 до 15 милиона људи.
Зато су новонастали градови чији центри архитектуром подсећају на далеку Европу жртва коју је влада спремна да поднесе не би ли стекла раднике, а краткорочан мањак "саобраћаја" у становима и на улицама је жртва коју могу да истрпе.