Крстић: Ребаланс до септембра, таргетирати субвенције, циљеви исти

Лазар Крстић / Извор: Танјуг

БЕОГРАД - Министар финансија Лазар Крстић је рекао да верује да ће током августа или средином септембра бити усвојен ребаланс буџета и додао да је јако важно да се новац за субвенције ограничи, али да ће циљеви Владе остати исти, иако су поплаве које су задесиле Србију помериле извршење мера.

Ребаланс ће бити готов када се заврши процена штете од поплава и процена ефеката поплава на буџет.

Крстић је говорећи другог дана 14. Економског самита, нагласио да његово министарство око процене штете разговара са светском банком и Европском унијом, а око процене ефеката поплава на буџет са Међународним монетарним фондом.

Министар је додао да очекује да ће на јесен бити потписан трогодишњи стенд бај аранжман са ММФ.

Крстић је рекао да удео државе у привреди Србије највећи у Европи и додао да је његов став да учешће државе у банкарском сектору може да опстане, али само у сегменту који се односи на ставнивништво, док су, како је рекао, субвенције легитимне за предузећа од друштвене користи.

Ограничен новац за субвенције

Говорећи о субвенцијама Крстић је навео да је у буџету ограничен новац за те сврхе и подсетио да су већ усвојене пореске олакшице у парламенту као и да постоје атрактивне слободне зоне за инвестиоторе.

"Субвенције су легитимне за предузећа која имају друштвену корист. Железнице у Немачкој добијају субвенције, па и Железнице Србије теба да их добију, иако то предузеће није и не може бити профитабилно" рекао је он.

Држава треба да има удео у економском расту и кроз капиталне пројекте, рекао је Крстић нагласивши да је неоопходно претходно поставити приоритете.

Министар је као пример навео компаније Србијагас и ЕПС где је, како је рекао, случај да је излазна цена најјефтинија у Европи, а то је немогуће. Стога је, закључио је, легитимно субвенционисати, али не свима већ таргетирано.

Лазар Крстић / Извор: Бета

Мере касне због поплава, али циљеви остају исти

Министар Крстић је изјавио да је због поплава запостављено доношење мера, а нарочито ребаланса буџета, али је нагласио да циљеви остају исти, а то је уштеда од 1,5 милијарди евра у наредне три године.

Он је рекао да се прелиминарне процене министарства финансија, везано за привредни раст, крећу од минус 0,5 до нула одсто, али је прецизирао да се чека и да проради Тамнава Б и да се сумирају последице поплава везане за ЕПС.

"Обично је Србија на јесен извозила струју, а сад смо у ситуацији да је увозимо што утиче на БДП. Ако површински коп Тамнава Б не буде оспособљен до грејне сезоне у комбинацији са гасном кризом то ће водити даљем увозу струје и већем утицају на БДП", рекао је министар финансија.

Крстић је подвукао да се штета у електроенергетској инфраструктури може поредити са штетом у осталој инфрастуктури - пољопривреди и домаћинствима и додао да ће подаци о коначној процени штете бити доступни 9. јула.

Он је нагласио да је за било какви привредни раст у будућности предуслов фискална консолидација и приватизација.

"Морају да се приватизују и предузећа у реструктурирању како би се завршила агонија радника и привреде након 15. година", рекао је Крстић и додао да она предузећа која преживе треба да нађу партнере и да усаврше менаџмент како би имали највише користи.

Крстић је подвукао да је од апсолутне важности да се уведу платни разреди како бисмо имали правичности у исплати плата, као и да до јесени најкасније инвеститорима понудимо предвидив оквир.

"Инвеститорима није битно да добију 5.000 или 7.000 евра субвенција по радном, колико им је битно да имају предвидиво пословно окружење", рекао је Крстић и додао да је од суштинског значаја и реформа у пољопривреди.