Уз мацу до победе: Јединствена тактика којом је Персија победила Стари Египат

Један од периода самосталне староегипатске историје окончан је у шестом веку пре Христа, када се ова цивилизација закрвила са младом силом индоевропских Парса - Персијом. Персија је као држава имала свега неколико деценија историје, али је храбри индоевропски народ већ био покорио велики део Месопотамије и примакао се Египту. 

Египатски фараон Ахмозе Други успео је да обнови финансијску берићет државе, али не и војну, па је избегавао да зарати са Персијом која се за 20 година од планина Загроса (данас граница Ирака и Ирана) проширила на долину Тигра и Еуфрата, те у Малу Азију и на Левант. Када је персијски краљ Камбиз Други затражио лекара од њега, Ахмозис је послао најбољег којег је имао.

Међутим, пошто је лекар био приморан да оде, хтео је да напакости Ахмозису, па је наговорио Камбиза да од фараона тражи ћерку, себи за жену. Персијанцу се допала идеја, али не и египатском господару.

Ахмозис није хтео да пошаље своју миљеницу, па је послао једну другу девојку, ћерку претходног фараона, оног којег је баш он скинуо са престола. Девојка је по доласку у Персију открила да није Ахмозисов потомак и рат је би онеизбежан. Увређене части, Камбиз је хтео освету.

Свестан опасности, Ахмозис се спремао за рат, али је у међувремену преминуо и терет одбране пао је на његовог сина, Псаметиха Трећег. Кључна битка одиграла се поред реке Нила, а близу Средоземног мора. Код града Пелузијума, Псаметих је сам изашао на црту Персијанцима, пошто су га напустили грчки савезници, чија флота је могла да донесе превагу.

Мачка им дошла главе

У Старом Египту највестија животиња била је мачка. Египат је живео од плодне земље и жита које је тамо рађало. Највећи душман ускладиштеног зрневља у Египту је био миш, а његов - мачка. Управо зато су Египћани веома поштовали ову животињу и указивали јој огромну част и пажњу.

Ко убије мачку у Мисири је бивао кажњен смрћу. Даље, када би мачка угинула, сви укућани чија је она била, обријали би обрве у знак жалости. Неретко, мачке су биле мумифициране као и људи, све са декорисањем драгоценостима које су могли да приуште.

Знајући све ово, Камбиз је дошао до генијалне замисли. На штитове своје војске дао је да се постави слика богиње Бастет, која је имала обличје мачке, а ову животињу су његови борци држали испред себе када су покренули бојни ред ка Египћанима. 

Сујеверни Мисирци нису могли да гађају Персијанце стрелама да не повреде свете животиње, па је Камбзова војска брзо успела да нанесе одсудан ударац и разбије морал брањеника. Војска Псаметиха Трећег се распала, а он, са делом лојалиста, побегао у престони Мемфис, где је ухваћен и заробљен, а касније и погубљен.