Многе фирме у реструктурирању живеће још месец дана
БЕОГРАД - Држава ће од 15. маја, према одлуци Уставног суда, престати да штити предузећа у реструктурирању, синдикати упозоравају да ће већина ових предузећа, без државе иза леђа отићи у стечај, а не искључују ни могућност штрајкова.
Предузећа у реструктурирању је укупно 153. Председница Асоцијације самосталних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић оценила је да ће већина тих предузећа, без државне помоћи "бити мртва у року од 15 дана".
Држава сада штити те фирме тако што им даје посебан статус, објашњава она. То значи да повериоци не могу да им блокирају рачуне или да принудно наплате дугове, до 15. маја.
Није крива влада, али ни радници.
Она је додала да је јасно да ова влада није крива за ситуацију, али, како каже, нису криви ни радници ни синдикати за све лоше потезе који су се повлачили у протеклих 10 година.
"Сада са новом владом морамо да направимо неки договор, да коначно почнемо да водимо социјални дијалог и да нам ради Социо-економски савет", поручила је она.
Савић је подсетила да према одлуци Уставног суда, заштита државе важи до 14. маја, што значи да вец следећег дана, предузећа у реструктурирању излазе на тржиште. Према њеним речима, ако повериоци почну принудно да наплаћују потраживања, више нема приче ни о чему до о стечају или ликвидацији.
Изгубљено 10 година
Професор Економског факултета Љубодраг Савић рекао је Танјугу да је једно од решења за те фирме да се прода део имовине и пронађе новац из буџета за отпремнине, а и то је, како каже, изнуђено решење.
"Нема друге - мора да се продаје имовина у целини или само део, мада су у највећем броју случајева дугови много већи од вредности имовине. Та предузећа више од једне деценије ништа нису произвела, дугују за порезе, доприносе, струју. Дугују држави, банкама, свакоме понешто дугују", каже професор Савић.
Према његовим речима, 10 година је изгубљено, а могло се урадити више кад земља није била у оваквој кризи.
"Аљкава политика претходних влада довела је та предузећа у лошу позицију. Зато су данас те фирме изгубиле тржиште, технички и технолошки су заостале, па држава из буџета троши много новца за њих.
Држава ће вероватно само за мањи број моћи да пронађе стратешког партнера, док ће већина морати у стечај и ликвидацију", оценио је он уз опаску да би неке било могуће опоравити, на пример, ФАП или ИМТ.
Радикализација штрајка
Снежана Величковић, једна од 1.760 радника Јумка из Врања рекла је Танјугу да су радници тог предузећа у штрајку од 13. јануара, и наглашава да неће одустати од "борбе за своја права".
"Свим средствима ћемо се борити да фирма опстане. Радикализоваћемо штрајк, кренућемо у шетњу према Београду, блокираћемо пут, ангажоваћемо омладину. Цео град би требало да се бори", поручује Величковић и додаје да би сви који су довели фирму до овог стања требало да одговарају.
Она наводи да сидикат Јумка од почетка штрајка између осталог захтева промену менаџмента, надзорног и управног одбора, повезивање радног стажа, социјални програм, отпремнину за пензионере, 17 заосталих зарада из 2002. и 2003.