Муке становника највећег дивљег насеља на Балкану
Калуђерица је највеће “дивље насеље у Европи”. У Калуђерици је од 15.000 кућа нелегално 80 одсто што представља велики проблем држави, али и људима који тамо живе.
Због тога што се налази у непосредној близини Београда, насеље Калуђерица је нагло и стихијски изграђено у последњих тридесет година на слободним теренима дуж Смедеревског пута, тако да је постало свеопште прихваћен пример непланске градње у окружењу Београда.
Прво досељавање у Калуђерицу везује се за крај XVII века, а досељеници су били из Левча и источне Србије (Мусићи и Веселиновићи), а потом из околине Прилепа Анђелковићи. Према предању, у Бубањ потоку је постојао манастир, а неке калуђерице су живеле у селу, те по њима село добија име које се до данас одржало.
Муке са легализацијом
На том делу Београда закони о грађевини и имовинско-правним односима не функционишу. Мале су шансе да ће се то битније поправити. Нерешени власнички односи, који су одувек главна препрека легализацији, нису регулисани новим Законом о планирању и изградњи, детаљни урбанистички планови збрисани су на терену а нови, без којих је легализација немогућа, још нису завршени.
Рушење дивљих објеката, што је једино решење које закон предвиђа за неозакоњене грађевине, овде је безизгледно јер држава не може да сравни са земљом читаво бесправно изграђено насеље, нарочито кад је оно дом толиких људи.
"Овде сам изградио кућу и гаражу", прича Марко Јанковић из Ружине улице у Калуђерици. "Не могу да легализујем кућу већ петнаест година. Закон нам не иде у корист, а не видим да ће се то мењати. Мучи ме то, волео бих да могу да деци оставим сређене папире”, јада се он.
Један познати градски архитекта каже да је ово велики проблем Гроцке и да је веома важно да се направи нови урбанистички план који би решио проблем свих ових људи.
Рупа до рупе
Готово све улице у Калуђерици су мале, блатњаве или препуне рупа, све је изровано и неуређено. Проблем канализације односно недостатка исте је такође присутан.
"Онај ко не познаје Гроцку, боље да не иде колима. Могуће је да ће овде оставити точак", прича Мирко Бошковић, иначе професионални возач. "Ово је ужасно", додаје он и пита се када ће коначно асфалтирати улице као што им је обећано још пре пар година.
Његова супруга Сабина каже да ни пешацима није лако с обзиром да само одједном можете налетети на кућу ни од куда на сред пута, па је на вама да се сналазите. Једна од станарки се већ годинама бори са фекалијама које се сливају у њено двориште. Каже жалила се свима, али одговора још увек нема. Да би ствар била гора њен први комшија у дворишту држи око 20 оваца и коза, што јој додатно отежава живот.
Проблем канализације је делимично решен изградњом „дивље мреже“ која улази у поток. Без изградње великог колектора канализација ће остати „црна тачка“ насеља, објашњавају стручњаци. Поменути колектор, чији пројекат „стоји“ од 2004. године, решио би проблем великог дела Калуђерице, али и дела Звездаре.
Без паркова, игралишта...
Број житеља Калуђерице вероватно је и знатно већи због великог прилива избеглих лица и нерегистрованих подстанара. У овом насељу постоји само основна школа "Алекса Шантић“, коју похађа преко 2.000 ђака.
У Калуђерици ради и вртић "Лане“ са око 400 предшколаца. Капацитет ове установе је недовољан, о чему сведочи и листа чекања на којој се налази око 780 малишана.
Калуђерица нема ниједан парк, нема довољно спортских игралишта, уређене улице са тротоарима, мегамаркете, уређену пијацу, пристојно гробље, излаз на аутопут, довољан број паркинг места.