На откривање реуматских болести чека се и до годину дана
АРАНЂЕЛОВАЦ - Пацијенти у Србији некада чекају и годину на дијагнозу реуматске болести, па би нови критеријуми за њено благовремено откривање требало то време знатно да смање, речено је на конгресу Удружења реуматолога Србије и Удружења оболелих од реуматских болести Србије у Аранђеловцу.
"Захваљујући подацима из регистра болести знамо да је потребно више од годину дана да се обољење открије. То је сувише касно, јер се баш у првој години развију значајна оштећења зглобова", рекао је директор Института за реуматологију Србије и председник Удружења реуматолога Србије Немања Дамјанов.
Дамјанов је појаснио да су јасно дефинисани критеријуми како да се рано открију реуматске болести и да је циљ да се лекари у домовима здравља обуче да болест препознају на време, наводи се у саопштењу организатора.
"Осмислили смо програм учења лекара, више од 3.000 доктора је до сада обухваћено, а имамо намеру да обиђемо све домове здравља у Србији", објашњава Дамјанов.
Говорећи о терапији коју примају пацијенти у нашој земљи, Дамјанов каже да Србија има све лекове који се користе и у свету и да једино доступност биолошких лекова није онаква каква је у већини земаља у региону, јер само два одсто пацијената прима ту терапију.
Реуматизам је на првом месту обољења у Србији, тачније три четвртине становника Србије болује од неког облика реуматизма. Запаљенска реуматска обољења јављају се код млађе популације, чак и код деце, и то су често прогресивна хронична обољења која доводе до тешког инвалидитета уколико се правовремено не дијагностикују и не лече.
Дамјанов је појаснио да су реуматским тегобама углавном захваћени сви зглобови, покретни или непокретни, везивно мишићно ткиво, па и кожа, а као хронична болест је изузетно честа код старих људи.
"Најугроженији део популације је у Војводини која је због мале надморске висине и климатских услова изузетно погодно тле за развој ове болести. Иако хладни и влажни дани нису узрок реуматских болести, знатно погоршавају тешкоће оболелих. Зато се реуматски болови највише јављају у јесен и зиму", појашњава он.
Реуматска обољења могу да буду толико тешка, да изазову деформисање зглоба или кости и да пацијент постане скоро непокретан. Једно од најтежих реуматских обољења је реуматоидни артритис и у Србији тај здравствени проблем има око 35.000 људи.
У саопштењу организатора скупа наводи се да је то аутоимуна, хронична болест, која највише угрожава ситне зглобове шака и стопала, али може да захвати и друге зглобове. Реуматоидни артритис је системска болест, што значи да може, поред зглобова, да захвати и друге органе, попут бубрега, срца, плућа, а код деце и очи што може довести до слепила.
Непредвидивог је тока и ако се на време не открије и не лечи брзо доводи до инвалидности, а повишен је ризик од коронарне артеријске болести, инфекције и остеопорозе утичу на скраћење животног века оболелих од те болести.
"Да бисмо што боље едуковали пацијенте у Србији, ове године смо отворили нове теме као што су на пример "Менопауза и артритис", "Планирање трудноће у запаљенским реуматским болестима" и "Психолошка подршка оболелима", закључила је представница Удружења оболелих од реуматских болести Србије Марија Косановић.