НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ХИМНА: Знате ли како је настала песма "ЂУРЂЕВДАН"?
Мало је познато да је велики хит "Ђурђевдан" заправо стара предратна песма која би можда до данас и била заборављена да није било једног судбоносног воза и језивих злочина почињених у Јасеновцу за време Другог светског рата.
Било је то 6. маја 1942. године. Хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске наредила је да се Србима припреми "ђурђевдански уранак"!
У четири сата ујутру у Грацу су се сливале колоне Срба из касарни, затвора и логора. На обали Кулина Бана чекао их је воз смрти који је из Сарајева путовао за Јасеновац!
ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН! Никако не смете спавати преко дана, ево и зашто
У колони је било око 3.000 углавном младих Срба. Разјарени усташа пред колоном је узвикивао:
"Ђе сте Срби! Бесплатно вас водимо на тефериџ у Јасеновац!"
На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника! Усташе су у један вагон уводиле и по 200 заробљеника. Гладни и жедни, заточени Срби падали су у кризе због страха и глади. У том општем хаосу, један затвореник, иако у грчу и немоћи, из поноса и пркоса, из срца и душе запевао је:
"Пролеће на моје раме слеће, Ђурђевдан зелени...свима осим мени!"
Језиву песму затвореници су певали на путу за Јасеновац. Бреговић је узео ту песму, обрадио је новим стиховима и тако је она постала позната. И првобитне речи песме су биле о љубави, али тек је Бреговићева верзија учинила ју је планетарно популарном.
ПРЕНЕСИ ДАЉЕ: Пре него што заиграте ШОТУ прочитајте ЈЕЗИВУ ИСТИНУ како је настала!
Полицију Независне државе Хрватске је песма толико нервирала да су затворили врата вагона. Затвореници су се тако ускоро нашли закључани, без ваздуха и у потпуном мраку.
Од 3.000 заробљеника колико је кренуло из Сарајева, до логора је стигло око 2.000. Сваки трећи заробљеник је умро – од глади, исцрпљености, болести... А први пакао – Јасеновац, тек их је чекао.
Нажалост, многи Срби не знају право значење ове песме. Сви смо сведоци да је ова песма заступљена на многим српским прославама, уз алкохол и дигнуте руке. Било би добро када би поштовали своју прошлост - то је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан!