Од децембра и код приватника са књижицом?
Измене система здравствене заштите које су најављене за крај године могле би да донесу и изједначење између државних и приватних лекара.
Реформе здравствене заштите требало би да донесу краће чекање на преглед, као и избор установе у којој људи желе да се лече. Циљ је да се капацитет здравственог система боље искористе.
Трећину пацијената у Србији годишње лече приватни лекари, што је око 500.000 посета приватним ординацијама само у Београду. Разлози због којих људи иду код ових лекара су посета гинекологу и кардиологу и лабораторијске провере, пише РТС.
Доста лекара ради и за државу и приватно
Иако већ више од деценије траже да буду део здравственог система, приватници оцењују да томе никада нису ближи него сада.
Колопроктолог Зоран Кривокапић каже да му је рад у државној служби приоритет, али да у последњих двадесет година има и приватну амбуланту.
"Мислим да је неопходно да имамо додатни доходак, јер држава није у могућности да понуди више средстава", сматра Кривокапић.
"На Клиници за гинекологију и акушерство нема листи чекања и не постоји никакав објективан разлог да неко оде код приватника, осим ако то сам не жели", тврди директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС Александар Стефановић и додаје да много лекара са клинике ради и приватно.
Укључивање приватних лекара у здравствени систем планирано је најпре у областима у којима пацијенти дуго чекају, као што је снимање магнетом или скенером.
Према подацима Удружења приватних лекара, у Србији има 4.500 приватних ординација и установа са више од 10.000 лекара. Вредност која је уложена у ординације и рад приватних лекара је 3 милијарде евра.
Процена је да би се двој пацијената који одлазе код приватних лекара удвостручио ако би их закон изједначио са државним колегама.