ПРИЧА СА ПЛАВОГ МОСТА: Моја ћерка мисли да радим у пекари и да месим хлеб до ујутру!

Ово није прича о проститутки која стоји на штрафти код Плавог моста и очима јури фарове аутомобила из даљине, не би ли јој неки стао. И не би ли се макар мало угрејала. Ово је прича о једној сасвим обичној жени, мајци 15-годишње девојчице, са којом живи у близини, изнајмљује једну пропалу уџерицу у Маринковој бари. Ћерка јој је најбитнија на свету и не жели да сазна чиме јој се мајка бави, јер та жена је ипак простититука.

Са 45 година сам се нашла на улици

"Радила сам као куварица у једној пропалој фирми и са 45 година сам се нашла на улици. Шта сам могла, да се бацим под мост?", почиње своју тужну исповест ова уморна женица, која изгледа као да је кренула сестри у посету. Питали смо је, пошто смо с њом причали на њеном "радном месту", како то да се не изгледа мало слободније, зар неће тако лакше наћи клијенте.

Грлено се насмејала и у том тренутку је изгледала бар 10 година млађе.

"Децо, није вам ово такво место. Зна се ко стоји овде у ситне сате. Не могу да омаше. А ваља се добро обучи, уме да дува испод моста..."

Ћерка најбоља у школи

Њена равнодушност нас је највише погодила, али Снежа која није хтела да нам каже своје презиме, је врло прагматична особа. Није желела да нам открива превише детаља о својој породици, али нам се поверила да има ћерку која ће сад да упише гимназију и да је међу најбољим ученицима у школи.

"Моја мишица мисли да ја радим у пекари, зато сам одсутна у ситне сате. Месим хлеб", рекла је Снежа помало постиђено, али више озлојеђено."Свако јутро јој донесем свеже пециво."

Али зашто није потражила прави посао у пекари, питали смо је и очекивали све, осим овог одговора:

"Ретко ко хоће да ме запосли зато што сам Ромкиња, не желе да им продавачице буду Ромкиње, а за прављење пецива немам искуства. Можда је вама ово чудно, али пре ћу да се проституишем него да просим".

Жена као и свака друга

Јесте Ромкиња, заборавили смо да поменемо, али зато што нисмо ни приметили у први мах. Изгледала нам је као просечна зрела жена, која чека пријатеља да је покупи и одведе негде, ни налик на прљаве проститутке које се, надрогиране и натечене од алкохола или таблета, гегају дуж подвожњака привлачећи погледе из аутомобила у пролазу и будећи најниже пориве.

"Ја не могу да бирам клијенте, било би смешно да вам сад просипам ту причу", горко се насмејала, "али могу да бирам како ћу ја да се поставим и углавном успем да покажем манире и да муштерији докажем да ако ја могу да будем културна, може и он. Па и током секса. Често ме и часте после таквог става. Ваљда имају осећај да су са неком ноблес девојком. Добро њима, добро мени."

Хтели смо још много тога да је питамо, али управо се зауставио један тамни passat и Снежа нам је овлаш махнула и кренула ка њему, у ноћ.

Питали смо се како неко њене "бранше" уме да разговара као образована особа, и како то да је ова Ромкиња-проститутка већа дама од свих које смо успут срели, и на неки чудан начин, ухватили смо себе како јој се дивимо. Њеној храбрости, њеној реалности. А мало ко може тиме да се подичи.