"Ратна престоница Ниш 1914-1915"
НИШ - Књижевник Видосав Петровић представио је Танјугу друго, допуњено издање књиге "Ратна престоница Ниш 1914-1915" у просторији у којој је крајем јула 1914. године усељена влада Србије, а која је данас читаоница Универзитетске библиотеке "Никола Тесла".
Књигу чине сведочења и успомене српских политичара, књижевника, дипломата, домаћих и страних новинара који су боравили у Нишу од доласка владе и Народне скупштине крајем јула 1914. године, па све до напуштања града октобра 1915. године.
"На основу свих тих записа јасно је да Србија није желела рат и да није била узрок избијању сукоба што ће потврдити и каснији историјски догађаји", рекао је Петровић у читаоници у којој су се одвијали најдраматичнији тренуци српске историје на почетку Великог рата и у којој су шифровани и дешифровани телеграми најповерљивије садржине, подсећа да је Ниш у то време од вароши од око 30.000 становника нарастао на град са преко 120.000 житеља.
У граду су дуже или краће боравили многи страни новинари, а штампали су се и домаћи листови, тако да се Ниш налазио у жижи светске и европске јавности и интересовања.
Иво Чипико ће за тај телеграм приметити да је "лаконска депеша, што је стилизована као да неки трговац из Пеште тражи пошто су у Србији шљиве", записано је на страницама књиге коју је Петровић приредио.
Петровић подсећа да је Ниш био место из кога се одолевало многим дипломатским притисцима и поводом италијанских територијалних претензија и поводом захтева Бугарске на уступке у Македонији да би се прикључила савезницима.
Руски дипломата Василиј Николајевич Штрандман пише о Нишу као о импровизованој престоници, а Чипико о нишким улицама на којима се сударају живот и смрт, па се очајно боре. Атмосфера из града, пуна стрепње и наде, преносила се овде на обали Нишаве, под балконом, одакле се народу обраћао Пашић са министрима.
У књизи сведоче још: Слободан Јовановић, Славко Грујић, Албин Хуго Кучбах, Арчибалд Рајс, Дзон Рид, Милутин Бојић, Глигорије Н. Трубецки, Франо Супило, Будимир Граховац и други.