РАЗЛИКУЈЕТЕ ЛИ ЗАДИРКИВАЊЕ ОД НАСИЉА? Деца нису насилници ако...

Недавни случај из Бачке Паланке, представљен као вршњачко насиље, у коме је наводно седмогодишња девојчица гасила цигару по другарици након туче, заправо је преувеличан.

Мајка девојчице, која је задобила пликове на врату, објашњава да није било никакве туче, а још мање насиља.

"Деца су ишла у школу, почачкале су се око буквара. Било је класичног дечјег гуркања, без туче. Неко је прошао туда у бацио опушак, али се десило да је она хтела да убаци опушак у капуљачу, оно је упало код врата, дошло је до два-три пликчића. Ту није било ни модрица, ни гашења цигарете. Ја одговорно тврдим да није било никакве зле намере“, прича мајка девојчице за наш портал.

Међутим, поставља се питање који је то тренутак када безазлено гуркање и задиркивање међу децом пређе заправо у насиље.

"Границу одређују онај ко трпе насиље, значи жртва. Иако није постојала зла намера, чињеница је да се запаљени опушак бацио у капуљачу, сам по себи је агресивно понашање. Нешто што је потпуно неадекватно у смислу агресивности, процењује се као последица угрожавања неког психофизичког интегритета“, објашњава социолог Александра Јанковић.

Ипак, нормално је да међу децом у том узрасту дође и до гуркања и до задиркивнаја, али да деца склона томе не могу да се окарактеришу ни у једном тренутку као насилници.

"Да би неко био насилник, дете мора да има већи историјат сукоба. Нормално је да код деце тог узраста постоји то неко гуркање, дете нема представе о томе где су границе тог понашања и то учи кроз социјализацију“, закључује Јанковић.