"СМАК СВЕТА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕО!" Он није ПРОРОК али је открио чињенице од којих ЦЕО СВЕТ ДРХТИ!

Бонер као разлог за то наводи раст кредитирања и задуживања деценијама уназад у САД, позајмљивања и трошења новца који није зарађен, а које је уводило цео свет у “лудачку трку” која је, оцењује, при крају.

“Након великог страха у августу, инвеститори су се вратили свом опуштеном лудилу. Закључили су да не треба ни о чему бринути. Можда су у праву. Никада се не зна, али наша процена је да је смак света већ почео и они нису у стању да му се одупру“, овако почиње ауторски Бонеров текст.

Бонер наводи да се од краја Другог светског рата, кредитирање ширило по САД и додаје да је то, на почетку, било здраво ширење. Младе породице из средње класе су узимале кредите под хипотеком и правиле рачуне на платним картицама, попут “Дајнерс клаба” и “Американ експреса”.

Онда су, крајем 50-их година прошлог века, стигле прве кредитне картице. То је пратило повећање броја потрошачких кредита.

“До 70-их година све је било у реду пошто су и плате расле. Уз толико нових технологија које су се појављивале, људи су веровали да ће плате само наставити да расту. Дуг није био проблем – нити за нацију нити за домаћинства. Могли смо да га 'прерастемо'“, истиче Бонер.

"Тренд пада бруто домаћег производа био је низак"

Према његовим речима, чудни, иако и даље не у потпуности схваћени, нови тренд започео је 70-их година – након што је урачуната инфлација, приходи већине Американаца драстично су опали.

“Деценију за деценијом, тренд пада бруто домаћег производа био је низак. У највећем делу САД, БДП по главни становника достигао је врхунац 70-их или 80-их година“, додаје Бонер.

Он упозорава да је невероватно да просечни запослени Американац данас зарађује мање него што је зарађивао пре пола века – опет рачунајући промене у инфлацији потрошачких цена.

“То није исто као када бисмо рекли да особа са добрим послом зарађује мање данас него 60-их година. Према Статистичком бироу САД, просечна зарада с урачунатом инфлацијом код Американаца који спадају у пет одсто оних који највише зарађују сада је већа за више од 75 одсто у односу на 1967. Жене такође више зарађују“, наводи се у Бонеровом тексту.

Игра је намештена

Међутим, добри послови су постали ретки. Подаци о проценту запослених или оних који траже посао у односу на људе у радном добу, пали су на најнижи ниво од 1977.

“Иако је привредни раст опао заједно са зарадама већине људи, дуг – који је друго лице кредитирања, наставља да расте… Питате се зашто би кредитори наставили да позајмљују новац људима који нису у стању да отплате дуг? Одговор: Игра је намештена“, тврди Бонер.

Бонерова опаска је, после историјског прегледа финансијских потеза америчких власти, да не може много људи да одоли зову новца. Американци су доказали да у томе нису бољи од осталих. Падајуће каматне стопе и папирнати долар дали су им прилику да осиромаше себе трошећи новац који нису зарадили.

“Искористили су шансу која им је понуђена. Позамљивали су и трошили и уводили цео свет у лудачку трку. Али, сада је представа готова“, закључио је Бонер.