ТАЈНЕ ДУБИНЕ БЕОГРАДА: Шта се крије покопано испод његових улица? (ВИДЕО)
Зграде и улице данашњег Београда крију тајне какве не можемо ни да замислимо, а путеви мртвих душа откривају нам какве су све тајне остале закопане испод нашег града.
Изгледа да је Ле Корбизје, чувени француски архитекта, говорио истину када је рекао да је: „Београд најружнији град на најлепшем месту.''
Сигурно је имао на уму слику резултата вишевековног рушења града, али можда још важније - неадекватне обнове и реновирања. Без дилеме, онај најлепши Београд је неповратно нестао и немогуће га је пронаћи. Кад бисмо то и учинили, сусрели бисмо се само са тужним остацима некадашњег веселог наличја, али свакако заогрнутим топлином коју увек можемо досегнути, а какву само Београд има. Историја овог нашег града негује многобројне приче које је тешко, готово немогуће реконструисати и оживети, али ипак вреди покушати.
Жива метропола изграђена над мртвима
Браниоци, ослободиоци, пријатељи, непријатељи, издајници, богати, сиромашни, сви они почивају испод нових чуда данашњице. За Београд малтене можемо рећи да крије „град испод града“, град у коме почивају сви они. Када се осврнемо на ток наше историје, можемо схватити зашто је Београд обиловао гробљима.
Наиме, дуж скоро читавог булевара Краља Александра, сахрањивани су Римљани у каменим саркофазима. Римски „градови мртвих“ простиру се и на потезу од данашњег Трга Републике према Дорћолу. И широм Палмотићеве улице пронађено је стотинак гробова из доба антике. Такође, плато испред Филозофског факултета крије испод свог здања још једно пребивалиште давно упокојених Римљана.
Турци су своја гробља, у складу са вером, позиционирали у близини џамија, којима је Београд обиловао. Бројне душе турских покојника налазе се испод Студентског парка, али је вероватно најзначајније гробље било смештено на месту где се данас налази Скупштина Србије. Ово коначиште простирало се од булевара Краља Александра, па све до Дома синдиката. На месту САНУ, према хотелу „Палас“, постојало је још једно гробље, центрирано око познате старобеоградске кафане „Пролеће“.
Јеврејско гробље нађено је у Поп Лукиној улици, али и на Ташмајдану, Таковској и Далматинској улуци. У улици Ђуре Ђаковића такође је откривено гробље, али се не зна ко је на њему био сахрањиван.
Шеталишта, травњаци игралишта паркова као улаз у царство мртвих
Заправо не постоји део града где није било гробље. Године 1688, према описима историчара Гумпа, српско гробље је откривено у Бранковој улици. Али, Ташмајдан свакако представља, због своје богате подземне конструкције, једно од најзагонетнијих места где су срспске душе сахрањиване. Његово „Ново гробље“ крило је духове политичке и културне елите модерне Србије. Међутим, изгледа да Београђани немају, по свему судећи, адекватан однос према мртвима, па стога мало ко зна ко је све овде био сахрањен.
Били су то Ђура Јакшић, Јосиф Панчић, Ђура Даничић, Илија Коларац, Сима Милутиновић Сарајлија и многи други великани. Алеја великана била је смештена око Старе цркве Светог Марка, а испод Сеизмолошког завода сахрањивани су нехришћани, утопљеници, самоубице. Ново „Ново гробље“ подигнуто је 1866. године у Рузвелтовој улици, а на њега су били са Ташмајдана пребачени само они имућнији грађани, док су они мање имућни остали да почивају дубоко закопани у хумкама испод игралишта парка.