У чак 40 села овог септембра школско звоно није звонило
У Мршељу, Цркавцу, Љубању, Топлом Долу, Тулару, Медевцу, Пискупову и Црцавцу овог септембра се није чуло школско звоно. Таква ситуација била је и у више од 40 других села у Србији.
Клупе су остале празне јер нема ђака. Закатанчене школе чекају да се роде и стасају неки нови клинци. Ако их буде, учитељи ће поново доћи да их уче. Искуство показује да се у опустеле учионице ретко враћа дечија граја. Због беле куге црно се пише не само сеоским школама, него и онима у граду, средњим као и основним.
Само прошле и ове године генерација ученика који су уписали први разред средње школе била је малобројнија за 7.000 до 8.000 него раније. Због тога је ове године у средњим школама угашено 189 одељења широм Србије. Није отворено ниједно ново у односу на прошлу школску годину. Највећи данак платили су трогодишњи смерови у средњим стручним школама, али празних клупа било је и у гимназијама.
Само у медицинским и економским школама гужва је таква да се не боје како ће остати без ђака и одељења. Ове године, када се зброје сва одељења средњих школа, од првог до четвртог разреда, има их више од 11.000, али годинама уназад сваког септембра било их је више за 200 до 300.
Статистика делује мање драматично када је реч о основним школама: 2014. године угашено је 97, а отворена 92 нова одељења. Основци су у минусу за само 5 одељења. Проблем је у томе што су учионице остале празне у селима, а нове отворене у градовима.
„Мали природни прираштај, али и миграције из села у град, кључни су проблеми због којих су сеоске школе све празније. То је огроман и притом веома сложен проблем. Тражећи решење за сеоска издвојена одељења матичних основних школа, непрестано се вртимо у круг. Са једне стране финансијски није одрживо плаћати рад школе која има једног или два ученика. Министарство финансија и Међународни монетарни фонд траже од нас да такве школе угасимо. А са друге стране, када угасите школу, гасите и село. Да би неки људи ту остали, или да бисмо друге вратили пољопривреди и селу морамо деци да обезбедимо да имају где да уче“, каже Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја.
Он објашњава да Министарство образовања има обавезу да рационализује школску мрежу. А о томе где ће школе бити затворене, а где не одлучује много фактора. Између осталог и то да ли до села постоји пут, јавни превоз, да ли се смањује број деце која стасавају за школу, пишу "Новости". Он напомиње и да се издвојена одељења затварају привремено, док нема ђака. Када се појаве деца, школа оживи. Тако је ове године у селу Пуховац крај Александровца стављен катанац на школу, али већ догодине добиће нове ђаке прваке.
Ове године, каже, угашена је и једна цела основна школа, и то градска, сомборска ОШ „21. октобар“. Тамо у кругу од 100 метара постоје чак две друге основне школе у којима су ђаци наставили да уче. Али клупе су празније и тамо где су одељења остала. Процењује се да десет одсто укупног броја ученика попуњава чак око 60 одсто основних школа у Републици Србији. То су оне учионице у којима седи по двоје, троје или петоро ђака. Једна учитељица неретко брине о свим ђацима од првог до четвртог разреда, па на сваком часу предаје градиво за различите узрасте.
Чак 1.700 одељења у осмолеткама широм Србије имају мање од пет ђака, док чак 3.357 одељења има између шест и десет ђака. Највише одељења која имају до пет ђака има на територији Школске управе Лесковац – чак 300.
Разреди са мањинским језицима се ретко спајају па тако учитељица често учи по једног ђака. У Зајечарском и Борском округу чак 180 истурених одељења, углавном сеоских школа, има мање од десет ученика. Ситуација је слична и у Златиборском округу.
И наредне године број одељења у основним и средњим школама мораће да буде смањен. Многе учионице у селима остаће без ђака, а учитељице без посла. И поред стратегија, демографских и образовних, овај процес је незаустављив. Како процењују демографи, после изгубљеног рата за српско село, хитно морамо да почнемо да се боримо за опстанак варошица.