Ужасна сведочења повратника: "Тела су пуна ларви из којих ће се излећи муве и почети да шире болести"
Стотине курдских цивила се враћају у свој родни Кобане, симбол борбе против бруталних џихадиста Исламске државе. Тамо налазе рушевине својих домова, али су истрајни у намери да остану у својој земљи.
Исламска држава је четири месеца опседала тај сиријски град на граници с Турском и готово га освојила прошлог октобра, али је морала да се повуче притиснута жестоким противнападом сиријских Курда и ваздушним ударима међународне заједнице предвођене Американцима, преноси данас.хр.
"Ово је некада био прекрасан град, пун живота. Сада је празан. Ништа није остало у њему", каже Мухамед, тринаестогодишњак који се са породицом управо вратио након петомесечног боравка у избегличком логору у турском граду Суруцу.
"Вратили смо се пре неколико дана и пронашли свој дом уништен бомбама па морамо живети код ујака, с целом његовом породицом", каже дечак док обилази рушевине, локве и блато око уништених кућа.
Иако су оружани сукоби потиснути на око тридесетак километара од града, у Кобанеу је и даље тешко живети.
Снабдевање водом стално је ограничено, снабдевање храном оскудно и нередовно, а већина становника живи на хлебу што га добављају локалне власти. Да би ствар била гора, широм града и даље су посејана бројна експлозивна средства која представљају сталну претњу.
"Више од 80 посто експлозивних направа домаће израде, које су употребљавали припадници Исламске државе, није експлодирало и још увек у себи носе смртоносни набој. Уз то, одређени број минских клопки постављен је по кућама и улицама", каже Мустафа Бали из Кобанеа.
Упркос свему, становници тог пограничног града спремни су достојанствено поднети проблеме с којима се суочавају.
"Овде требамо бити. То је наш дом и наша земља. Радије ћу лошије живети овде, него ли у једном од логора у Турској", каже 34-годишња Џихан, кројачица која се вратила с мужем и двема кћерима, од пет и осам година, и у очајничкој је потрази за неким ко ће јој помоћи да поправи шиваћу машину.
Почетком марта учитељи и волонтери почели су да одржавају наставу за више од 200 деце колико их је тренутно у Кобанеу. "Већина школа је уништена и нема пуно деце у граду, но ипак мислимо да је за њих најбоље да се врате у школу и не проводе пуно времена на улицама, међу минама и телима убијених џихадиста", каже Рохат, 17-годишњи волонтер.
Мухамед сведочи о томе како, ходајући заједно са рођаком градским улицама, наилази на остатке убијених припадника ИС-а.
"Никада их пре нисам видео тако изблиза", каже.
Тела погинулих, као и инфекције које би могла изазвати, тренутно су највећи проблем Кобанеа.
"Стотине раскомаданих тела лежи под рушевинама и на улицама. Кад стигну врућине, Кобане ће постати град препун инфективних болести", каже Садер Дамер, шеф градских тимова за рашчишћавање.
"Тела су пуна ларви из којих ће се излећи муве и почети да шире болести. Требамо да обавимо дезинфекцију под рушевинама како би спречили епидемију док не буде прекасно", упозорава он.
Но проблеми повратника у Кобане ту тек почињу. Многи се враћају, затичу порушене домове и захтевају прикладнији смештај. Они траже да се логори за расељена лица подижу на курдском, а не на турском подручју.