Где смо, куда идемо и како ће изгледати будућност вештачке интелигенције?

Оно што је некада била научна фикција, сада је реалност. Захваљујући напретку машинског учења, данас компјутери могу превести усмене и писане разговоре, препознати фотографије и лица или једноставно бити ваши лични асистенти. У позадини све већег присуства вештачке интелигенције у нашем свакодневном животу, постављају се бројна питања, првенствено социјалне, етичке и безбедоносне природе.

Веома важну улогу у напретку вештачке интелигенције заузео је развој мождано-компјутерске интерфејс технологије (БЦИ). Базирана је на колаборацији између мозга и уређаја, омогућавајући можданим сигналима да шаљу упуте за одређену спољну активност. Практично речено, уз помоћ БЦИ технологије можемо контролисати машину својим мислима. Један такав типичан пример је хуманоид Baxter, кога је МИТ-ова лабараторија за рачунарство и вештачку интелигенцију оспособила да у реалном времену прима савете директно из људских можданих таласа.

РОБОТИ ЋЕ НАМ УКРАСТИ ПОСЛОВЕ: Како ће вештачка интелигенција превазићи људски интелект?

Ипак, чини се да тренутно највеће користи од развоја и примене БЦИ технологије има медицина. Третирање тешких стања као што су повреде кичмене мождине и церебрална парализа све чешће се врше уз помоћ стимулације можданих активности. Недавно је остварен успешан пионирски захват у третирању квадриплегије, где је омогућено пацијенту да помера руку својим мислима.

Неки од најпознатијих система вештачке интелигенције, као што су препознавање говора на смарт телефону или Гуглов аутоматски преводилац су резултат технике неуронских мрежа. Заправо, овакав приступ АИ је данас познат под називом дубоко учење, представљајући скуп алгоритама машинског учења за обучавање слојевитих структура. Подизање на ниво самосталног учења комплексних карактеристка, несумњиво представља круцијелну етапу у даљој еволуцији вештачке интелигнеције. 

Вештачка интелигенција још увек није завладала светом, али зато ову игрицу РАЗБИЈА (ФОТО)

Интелигентни информациони системи су умногоме побољшали и олакшали наше животе. Може се рећи да смо још увек у зони комфора када су у питању јасна дефинисања границе између нас и њих. Ипак, иза хоризонта све гласније се чују питања: Како ће АИ утицати на људско понашање? Како ћемо контролисати комплексне АИ системе? Да ли смо заиста безбедни и колико је приватност угрожена?

Најпознатији живи физичар Стивен Хокинг један је од најгласнијих када су у питању упозорења на могуће последице (пре)великог развоја вештачке интелигенције, сматрајући да би се због наше споре биолошке еволуције тешко могли носили са тако напредним системима. Сличног става је и Бил Гејтс.

Драматично упозорење АСАНЖА: Како ће ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА покорити ЧОВЕЧАНСТВО! (ВИДЕО)

На крају свих питања, можда је и кључно оно етичко: уколико имамо робота који може да мисли и дела према свом нахођењу, да ли једном таквом евентуалном ентитету треба дати права? Питања права већ су сама по себи контроверзна и са аспекта појединих људских права, захтевајући прецизне чиниоце за њихово утврђивање. Уколико у времену које долази не утврдимо јасне оквире за дефинисање таквих вештачких система, ово питање ће бити један од највећих камена спотицања.

Већина АИ истраживача су промељивог става када је у питању крајњи домен вештачки интелигентних система, како у погледу њихових могућности, тако и у временској одредници. Слаба вештачка интелигенција је већ свуда око нас, али њен крајњи циљ је достићи јаку интелигенцију коју, засад, само виђамо у популарним фикцијама. Међутим, чак ни у погледу њеног изгледа, АИ истраживачи немају иста предвиђања.

 Многи експерти сматрају да су најбоља могућа АИ достигнућа ипак деценијама далеко. Првенствено јер таква достигнућа захтевају и упоредни развој алата њихове контроле, а уједно наше безбедности. Из садашње перспективе немогуће је предвидети све последице ван оквира спекулација.