У Београду се налази споменик КРИЛАТЕ СМРТИ за који се ретко зна: Након стајања испред ње не остајете исти
Прича о Мештровићевом уметничком делу оставиће вас без текста.
Пропланак на Калемегдану који спаја уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" и парк испред зоолошког врта је можда најмање посећен део Београдске тврђаве.
Осим предивног травњака, дрвећа и по које клупе - нема неке превелике сензације. Нити грандиозног погледа на ушће или мостове, нити остатака из бројних ратова. Зато се овуда пре пролази, него што се долази. Међутим, ако подигнете главу, може да вам се деси да се сусретнете са једном од најимпозантнијих скулптура на Калемегдану.
Ево зашто римским статуама одрубљују главе - Разлог је генијалан, а ово никоме не би пало на памет
"Не значи да нисам волела живот..." Српски писци који су дигли руку на себе - опроштајне поруке откривају мотиве трагичних крајева
Тајанствена веза Саве Шумановића и Растка Петровића: 18 писама као сведочанство - Волео сам вас и то вам је доста...
Мештровићева три дела на Калемегдану
Победник је заувек зацртао име Ивана Мештровића у главе Београђана, због чега је остао један од малобројних вајара чије име знају све генерације.
Осим Победника, његових руку дело је и Споменик захвалности Француској, као и споменик о коме ће овде бити речи.
Камена дама је стамена, висока 4 метра, одлучних црта лица веома сличних самом Победнику. Такође има крила и јаке руке у којима држи обезглављени торзо мушкарца. Име јој је Анђео смрти.
Судбина Анђела смрти
Мештровић је ову скулптуру сворио 1911. године како би је послао на међународну изложбу у Риму. Истом приликом и за исту намену је уметник Петар Бајаловић пројектовао својеврсни павиљон који је красио врт виле Ђулија у Италији, у коме су излагана дела са наших простора.
Мештровићев Анђео, или како га неки извори називају - Геније смрти - је стајао испред улаза у павиљон, као део менажерије коју је Мештровић замислио и из које је требало да се роди Видовдански храм у Београду.
Била је то архитектонско - вајарска композиција чији је улаз требало да чувају два примерка скулптуре о којој причамо. Како овај пројекат никада није претворен у дело, елементи композиције су постали интегрални део колекције Народног музеја. Неки од њих су унутар зграде на Тргу републике. Међутим, један део остаје заробљен у депоима музеја, у недостатку адекватног простора и витрина које би очувале артефакте.
Коју деценију пре него што је Анђео смрти постављен на калемегданску ливаду, васкрсао је захваљујући сарадњи Народног музеја и Галерије "Јован Поповић" у Опову.
Почетком седамдесетих је испред галерије оформљен "парк скулптура" који су красила Мештровићева дела, међу којима и камена дама. Оно што је требало да буде пројекат, претворило се у трајну изложбу, па је Анђео остао у Опову читавих 40 година.
Онда је коначно премештен у Београд, са образложењем да ће на Калемегдану бити чува у бољим условима. С обзиром да стоји у парку, као што је стајала и у Опову (што је дивно за видети, али дискутабилно за очувати), можемо да се претварамо да је крилата жена враћена на Калемегдан како би делила дом са својој другом половином, Победником. То много боље звучи.
Моја умјетност изражена је у тврдом дрвету и камену, али умјетност није у дрвету ни у камену, она је изван времена и простора. Умјетност је истодобно и пјесма и молитва.
Иван Мештровић
Србија Данас/В.Јанковић