Јово Максић о серији "Кости", улози Косте Говоруше и деведесетим: "Не верујем у случајност, то је изговор, верујем у чудне путеве!"
"Кад се поклопе све карте, Говоруша је улога коју сам желео!"
Јово Максић, један од наших најталентованијих глумаца, каже да му глума није био дечачки сан и да је глумац постао "чудним сплетом околности", али то што је као глумац успео, већ није било случајно, јер у случајности не верује.
О његовом таленту сведочи и Стеријина награда коју је добио 2012. за улогу у комаду "Бунар", Егона Савина, као и још пет награда за исту улогу.
Недавно је на РТС-у емитована серија "Кости", у којој је Јово глумио главну улогу, за коју многи тврде да му је била судбински предодређена, с обзиром на то да се његов живот на многим стазама судбине поклапа са животом главног актера серије, коју је изнео Максимовић.
Овог тихог, повученог човека и сјајног глумца, који не даје често интервјуе, јер тврди да не воли да се понавља, када нема шта ново да каже, публика ће тек гледати у серијама "Клан", "Нечиста крв", "Црна свадба" и "Тајна винове лозе", као и у филмовима "Коридор 92", "Лихвар", "Једини излаз" и "Дара из Јасеновца".
Разговор са њим, за портал Србија Данас, започели смо о његовим улогама.
"МАЧКА СИ, БРЕ!" Ураганка распаметила новим фоткама: Не знате шта прво да погледате - Да ли НОВУ ФРИЗУРУ ИЛИ ТРБУШЊАКЕ
ИСТИНА О МЕНСУРУ! Зашто си прећутала ОДНОСЕ? У инат Јањушу! Маја проговорила и открила СВЕ! (ВИДЕО)
ЦЕЦА ДОВЕЛА ДЕЧКА У ПОРОДИЧНИ ДОМ! Ево како је протекао његов ПРВИ СУСРЕТ са Анастасијом и Вељком!
- Немамо ми баш тај луксуз да бирамо улоге, али са моје стране сматрам да сам имао среће, да ми је већина улога била инспиративна. Такав је и живот, није све до вашег избора И кад то прихватите, лакше гурате напред. Можда ћу једног дана моћи да имам тај луксуз да бирам и важем. У оваквим условима, битно је да нађете инспирацију и дате све од себе.
- Кад се поклопе све карте, јер ово је сигурно улога коју сам ја желео, некако све иде релативно лако. Кад снимате нема много простора да важете колико је шта лако или тешко. Добра екипа је пола посла. Сад бих могао да филозофирам, али у суштини, сад са ове дистанце било је велико задовољство и у неку руку лако. Али понављам, кад се све коцкице сложе, то мени као глумцу, много олакшава ствари. Полако се ишло корак по корак, а моје је да сведочим сваком том кораку. Сјајни партнери, добар сценарио, добар редитељ и остатак екипе, који функционишу као један.
- Шта год да радим и играм, тражим инспирацију у животу. Циљ сваког глумца је да што мање глуми! Свако је у животу имао успоне и падове, тешке и срећне тренуке, то остаје записано у нама. Проживљавати те тренутке и вешто их пласирати је драгоцено у нашем послу . Можда се у животу све дешава са неким разлогом. Мало сам збуњен кад ме питају да ли је било тешко проживљавати, нек одговор на то питање остане нешто моје, лично.
- Сигурно би. Вероватно на свој начин и другачије, али не сумњам да би исто било упечатљиво.
- Коља се није много мешао у рад са глумцима и у режију...Имао је потпуно поверење у Хајдуковића, који је режирао обе серије, наравно увек је био спреман да притекне у помоћ, како би се отклониле неке недоумице. Са Хајдуком је било задовољство радит. Одмах смо се разумели и допуњавали. Сјајан човек и сјајан редитељ,као и Коља- идеална комбинација.
- Мој посао је глума и све што имам да кажем, мислим да могу рећи у кадру или на сцени, ако сам ту био добар, додатним коментарима могу само да покварим. А и не сматрам себе изразито занимљивим и паметним саговорником...Кад одговарам на питања имам осећај да се само понављам, као папагај.
- “Мала бара, много крокодила.” Брине ме будућност млађих колега, сурово је време. Кад изађу са академије, шансе за доказивање су минималне. Зато је драгоцено кад људи који имају неки статус,несебично пружају шансу млађим колегама. Ево код нас у БДП-у се окупила млада талентована група глумаца и то је за сваку похвалу. Бјела даје шансу младим људима и за то скидам капу. Радује ме то што се појављује бар нека врста еснафске солидарности.
- Немам одговор,јер су то две стране истог новчића, верујте да једно друго надопуњују. Често док радите на филму,видите где грешите у позоришту и обрнуто.
- Не верујем у случајност, случајност је изговор, али верујем у чудне путеве. Све ваљда има разлог. То је ваљда тако требало, можда би сагорео да ми је глума била дечачки сан, ко зна. Сретосмо се негде на другој години академије и ево лепо сарађујемо.
- Волим да путујем, волим планине,Србија је прелепа и ни сами нисмо свесни колико. Пошто су деца велика, супруга и ја често лутамо по Србији. Волим да радим са дрветом, што сам старији све ми више прија мир и тишина, а тога на планинама и у шумама има у изобиљу.
- Па моји најближи. Моја породица.
- Кад је са мером, све је добро дошло. Дајем право сваком да каже шта мисли, али наравно да постоје људи чије ми је мишљење јако значајно, није велики број, али их има. Знају они ко су.
- Тачније пет награда за Бунар. Па значе, али самим тим и обавезују. Као глумац, не можете живети од прошлости. Кад прође кратка еуфорија, схватите да треба сад оправдати ту награду другим, добрим улогама. Морам рећи да многи глумци нису добили награде, а заслужили су их. Некако ми то увек буде жао.
- Одиграли смо је у октобру, била је премијера под свим епидемиолошким мерама и сјајно је прошла. Сјајна представа, коју није омела ни пауза због короне. У марту, пред карантин смо је одиграли само за управу и колеге и запечатили. Онда смо се у септембру окупили, обновили и имали званичну премијеру. Једва чекамо да је поново играмо.
- Па, оно време пре пандемије, јер мој лични осећај је да се пандемија користи и у неке друге сврхе, то јест злоупотребљава, на глобалном нивоу.
- Нека све иде својим током и наравно само да смо здрави.
- У плану су нека снимања, али не могу још да о томе причам и представа "Дивље месо" у режији Јагоша Марковића у БДП-у.
