Наш велики бол БОМБАРДОВАЊЕ 1999.
Омиљен међу млађом генерацијом и глумаца и гледалаца Иван Михаиловић управо је ангажован у једном успешном позоришном подухвату, а са колегом Милошем Биковићем вредно ради пред камерама.
У представи "Моја ти" једини сте мушкарац. Будући да говори о љубави и женском удруживању, да ли је комад променио и ваш поглед на положај жена?
Не јер не припадам тој матрици која би требало да се мења на тај начин. Једноставно сам се од почетка посветио улози јер ми је све било јасно, где се крије то семе дискриминације и да га треба уништити и исушити заувек.
Говоримо о једном патријархалнијем окружењу, али у којем су жене можда биле више поштоване...
Не бих био тако уверен да је било које доба било боље. Увек постоје плус и минус. И ово наше време је лепо и добро, самим тим што је наше. Нема ништа од живота у прошлости, али је исто тако бесмислено бити претерано загледан у будућност. Треба живети сада.
Ерсан Мондтаг, немачки редитељ турског порекла: Ми смо заправо агресори, ми чинимо насиље
Са Биковићем у српско-руској копродукцији снимате филм о бомбардовању 1999.
Истини за вољу, више сам ангажован иза камере него испред. Јако је узбудљиво јер се ова болна тачка наше нове историје веома мало обрађивала. Заправо, на овакав начин никада и није била приказана.
Преминула примабалерина Вишња Ђорђевић
Како се руска страна заинтересовала за тему? Ради се о њиховој улози?
Не знам сасвим како су се заинтересовали, али сам запањен колико су темељни у истраживању били. Снима се код нас 13 дана, а наредне године је премијера.
Док сте снимали на Копаонику, један крајолик вам је прирастао за срце...
Село Штитково. Ту су Немањићи имали радионице у којима су се правили штитови, па је село тако и добило име. Плени природом, то је право етно-село јер, замислите, то нису реплике старе српске куће, већ су то нечији домови и и зграде које стоје ту неколико векова. Не знам баш да ли бих, из много разлога, могао да се преселим овамо, али ћу свакако долазити кад год могу. То бих свакоме топло препоручио.