Један од 100 најзнаменитијих Срба свих времена умро је на данашњи дан: Срце му је пренето у завичај, а ово је говорио о свом пореклу
Припадао је национално-верској групи која се до Другог светског рата означавала именом "Србин католик".
На данашњи дан 1787. године умро је Руђер Бошковић - математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор, један од највећих умова науке свог времена.
Насупрот великом Исаку Њутну, "оцем физике", време и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна.
Да ли знате ко је била прва српска књижевница? Једно од својих дела посветила је умрлом сину
Погледајте како је Јован Дучић писао о Албанцима: Проклети су међу народима, живе у земљи крвне освете
Да ли знате која је једина српска реч општеприхваћена у свим светским језицима?
Цео радни век у туђини
Био је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице.
Цео радни век провео је у туђини, где је стекао светску славу, а само једном свратио је у свој завичајни Дубровник - 1747. године.
Порекло Руђера Бошковића
Своје отаџбинско порекло никада није крио - остао је "Словинац", како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен на данашњи дан 1787. године, а срце му је пренесено у завичај.
Славни научник светског формата
Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима.
Све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окана у саћу.
Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику.
Овај славни научник светског формата, према доступним подацима, по вероисповести је био римокатолик, а по националности припадао је српском народу.
Отац Србин и мајка Италијанка
Руђер Бошковић припадао је национално-верској групи која се до Другог светског рата означавала именом "Србин католик", и карактеристична је за Далмацију и Боку Которску.
Руђер Јосип Бошковић је највећи математичар и астроном Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини, и мајке Павле италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. Његов брат био је Бартоломеј Баро Бошковић.
Честе су расправе на тему чији је Руђер Бошковић, српски или хрватски научник, а најзначајнија припадност је свакако она светска, коју је "задобио" својим радом и делом.
Србија Данас/В.Ј.