ЖЕНЕ КОЈЕ СУ МЕЊАЛЕ СВЕТ
Немица доласком у Београд отворила прву уметничку школу, променила име и отишла на ратиште: Србија ће јој бити вечно дужна
Период ратних неизвесности започет балканским ратовима са мањим прекидима трајао је до 1920. године. У рату светских размера, учествовали су не само војници и мушкарци, већ и цивили и жене, знајући да је одговорност за отпор заједничка, и ван професионалних и породичних оквира. Када су војни обвезници и добровољци кренули у ратове за одбрану својих домова и српског имена, жене су постале темељ одбране породице, села и градова, па и саме државе. Са изузетном храброшћу и одлучношћу преузеле су одговорност за функционисање свих сегмената друштва.
На данашњи дан рођена је изузетна уметница Бета Вукановић (позната и као Babette Bachmayer), чија је креативност оставила неизбрисив траг на уметничкој сцени Србије и Југославије у првим деценијама 20. века. Њен изванредан таленат нико не спори, али не можемо и не смемо заборавити ни на њен хуманитарни, херојски рад.
Рођена у немачком граду Бамбергу, Бета се школовала у Минхену, где је завршила Уметничко-занатску школу 1891. и школу удружења уметница код Лудвига Хертериха 1897. Похађала је приватну школу Антона Ажбеа 1892-1896 (са Надеждом Петровић), и паралелно графику код М. Дасиоа 1892. Боравила је у Паризу, где је похађала Академију Делеклиз 1897-1898. године. У Минхену је упознала свог будућег супруга, сликара Ристу Вукановића (1873–1918). Након венчања 1989. је узела име Бета Вукановић, а пар се преселио у Београд и 1900. године основао Српску сликарску школу. Брачни пар је купио у том периоду школу Кирила Кутлика и преузео вођење прве Српске цртачке и сликарске школе. Бета је руководила женским одељењем од 1900. године.
Бета је брзо савладала ћирилично писмо и лако се прилагодила новој средини. Путујући широм Југославије, тражила је инспирацију у разноликим пределима и живописним моделима које је преносила на платно. Њени радови обухватали су портрете, пејзаже, мртву природу, као и оријенталне и фолклорне мотиве. Посебно се истакла у карикатури, стварајући импресиван опус од преко 500 карикатуралних дела, што је чини пиониром уметничке карикатуре на нашим просторима.
Током Балканских и Првог светског рата, Бета је волонтирала као болничарка, посвећујући се хуманитарном раду. Била је добровољна болничарка у балканским ратовима, а у Првом светском рату са повлачењем војске из Београда, повлачи се и она са супругом. После краћег боравка у Солуну одлази у Марсељ, а потом у Париз.
По окончању рата, враћа се у Србију. Била је професорка у Уметничкој школи у Београду од 1919. до 1935. године. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду и Удружења ратних сликара и вајара. За доживотног почасног председника "Ладе" изабрана је 1958. године, а титулу је добила у знак признања, из разлога што је била међу првим члановима овог удружења.
Њена оданост српском народу и Београду није престала ни након завршетка ратова. То је потврдила завештањем свог Легата Музеју града Београда, који данас чува њену вредну колекцију уметничких дела, личних предмета, сликарског прибора, комада стилског намештаја, ордења и диплома.
У Дому војске у Београду тренутно је отворена изложба "Српске хероине у Великом рату", која је посвећена њима: мајкама, ћеркама, сестрама, супругама, бакама. Женама које су испраћале и чекале војнике са бременом рата на плећима. Женама које су чувале огњишта. Женама које су лечиле ране ратника и биле узглавље умирућима. Женама мученицама. Женама хероинама. Женама ратницама.