Зашто је легенда српског глумишта Павле Вуисић одбио награду за животно дело
Нема човека који није волео и коме није познат глумачки опус великог барда југословенске кинематографије Павла Вуисића.
Важио је за несвакидашњег, непредвидивог и живописног човека чији нас раскошни таленат и данас, много година након његове смрти изненађује, засмејава или тера на плач.
Бард југословенске кинематографије Павле Вуисић никога није остављао равнодушним. Његове култне улоге и брилијантна глума свима су остале у сећању, а посебно је остао упамћен по улози Паје Чутуре у серији "Камионџије” у којој је раме уз раме глумио са још једним великаном српске глумачке сцене Миодрагом Петровићем Чкаљом.
У својој богатој каријери Павле је био добитник многих престижних награда међу којима су Седмојулска награда СР Србије за филмску уметност, Цар Константин, Октобарска награда, Златна арена у Пили...
ОВО ЈЕ НАЈЈЕЗИВИЈА СРПСКА ПЕСМА: Чувени српски песник ју је написао, напио се, па СЕ УБИО
Ипак, славни глумац је био особа специфичног сензибилитета и несвакидашњег хумора. Није волео интервјуе, а иронично, ни награде. О томе сведочи и ова анегдота...
Једном је до Павла Вуисића стигла вест да се неко удружење спрема да му да награду за животно дело. Глумац овим није био одушевљен.
"Чуо сам од много поштоване и цењене секретарице Снешке да сам кандидован од Удружења за још некакву награду, па пошто сви знају да за никаквим наградама не жудим, молим да из ове кандидатуре будем искључен. Београд, 30.06.1986. С поштовањем Павле Вуисић."
Павле није волео публицитет који му је посао донео. У прилог овоме говори и чињеница да је једном приликом одбио да учествује у новогодишњем програму државне телевизије.
Када су наставили да га моле, послао им је телеграм: "Не могу снимати Новогодишњи програм. Стоп. Не зовите ме. Стоп. Од сутра сам у Грчкој. А право, да ви речем, дојадило ми је више да се керебечим.”
Наш велики глумац преминуо је 1. октобар 1988. након тромесечне борбе са карциномом. Било му је 62 године.