ГЕНЕРАЛ, ЦРНИ БАРОН И ВОЂА БЕЛЕ ГАРДЕ Командант козака у Србији за чију завереничку смрт није тражен кривац
Личност која почива у Београду, а чији дух и даље лебди Русијом.
Први светски рат (1914-1918) уништио је не само милионе живота и посејао семе оружаних сукоба који су експресно никли на територији Европе, већ је на Старом континенту срушио и три царства. Поред Аустроугарског и Османског, свој крај у смирај Великог рата дочекала је и руска империја, чија је династија Романов крваво угушена.
ОВО ЈЕ БИЛА ЊЕГОШЕВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА: Нико није ни слутио да ће је бити јако тешко испунити
ВЕНЧАЊЕ СРПСКОГ КРАЉА: Присуствовало је 20.000 људи, а само једној земљи било је забрањено (ВИДЕО)
Историју пишу победници, али се памте и хероји поражених, а један од њих био је генерал Петар Николајевич Врангел, руски барон и вођа Беле гарде, антибољшевичког покрета после Октобарске револуције, који је годинама своје уточиште, али и вечни спокој пронашао у Србији.
Супруга спасила живот
Првом Русу са највишим одликовањем је према легенди његова жена сачувала живот. На криму су га заробили Бољшевици, а супруга Олга није желела да оде, већ да погине са њим, те су се "Црвени" сажалили и поштедели живот барону.
После пораза од Бољшевика, Врангел је морао у егзил, најпре у Истанбул, где је био мета атентата у великој несрећи пароброда, а онда преко Туниса стиже у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Тада наша држава постаје поприште бројних козачких војних одреда, који су били добро организована јединица, која је у неку руку деловала и као паравојна, независна формација. Касније су, током Другог светског рата, козачки одреди из Београда и Сремских карловаца, где су били стационирани, стали у службу нацистичких војника, јер су сматрали да је Хитлерова победа над Стаљином једина нада не-комунистичкој Русији.
Прочитајте још:
НАЈТРАЖЕНИЈА РЕЛИКВИЈА НА СВЕТУ: За копље које је убило Исуса веровало се да има чудесну моћ, пред њим је дрхтао и Хитлер
Два мушка посла:
Према Врангелу, постоје само два мушка посла, а то су ратовање и лов.
Њима је, по доласку у Краљевину СХС годинама командовао Петар Николајевић Врангел, који је због униформе и племићког порекла добио надимак Црни барон. Са собом је у нашу земљу донео мноштво избеглица спремних да одрже заклетву убијеном Цару Николају Романову, низ сплетки и превирања на Балкану, али и сандуке драгоцености из императорске ризнице.
По многима, међу њима је била и реликвија Лонгиново копље, за којом су били опседнути многи моћници, владари и тајна друштва, међу којима и сам Адолф Хитлер, јер се сматрало да она ко је поседује владаће светом. Ипак, никада није потврђено да ли је међу драгоценостима био и тај предмет, али су се колале бројне гласине, митови и легенде.
Све то послужило је Драгану Бјелогрлићу као инспирација за прву сезону серије Сенке над Балканом, у којој је добар део радње посвећен руским козацима, поменутој реликвији и потрази за њом. Управо та серија, на известан начин оживела је дух руских имиграната у нашој земљи, али и култ одважне, храбре, неустрашиве, правичне личности какав је био Врангел.
После изнендне болести, умире априла 1928. године у Белигији, а Врангелова породица изразила је сумње да га је отровао брат слуге, који је живео у његовој кући, за кога постоје уверења да је био совјетски агент.
Као да се многима журило да сахране Врангела, те се истрага није ни спровела како треба, те кривац за овај злочин није ни тражен. Барон је најпре положен да почива у Бриселу, али је касније испоштована његова воља, те је премештен у Београду, у руску цркву Свете Тројице на Ташмајдану, која одише православљем, у самој сени цркве светог Марка.