БИВШИ КОШАРКАШ ПАРТИЗАНА И ЗВЕЗДЕ ЗА СД: Ривалитет вечитих је био леп, сада је болесно и опасно
Све се отргло контроли.
Некадашњи играч Партизана и Црвене звезде, а сада кошаркашки тренер Игор Перовић, прокоментарисао је за наш портал тренутно стање вечитих ривала, као и период у ком је он играо са овим данас.
ОБРАДОВИЋ ПОБЕСНЕО И УЛЕТЕО НА ТЕРЕН! Тренер Партизана није могао да се суздржи (ФОТО)
НОВА ТАБЕЛА ЕВРОЛИГЕ: Скок Партизана и Душка Ивановића, Звезда испод плеј-ин зоне (ВИДЕО)
Перовић је сениорску каријеру почео у Партизану и као млад играч био је део тима који је освојио титулу првака Европе 1992. године.
Касније је играо и у иностранству, а био је и члан Црвене звезде када је освојена титула шампиона СРЈ у сезони 1997/98.
Последње године каријере је провео у немачкој екипи Тајгерс Тибинген.
Након завршетка играчке у Тибингену је почео и тренерску каријеру.
Он је најпре упоредио рад Жељка Обрадовића из 1992. године и данас, када је поново на клупи црно-белих.
- Жељко је тада био вероватно најмлађи тренер на том нивоу у Европи, а данас је уз Месину најстарији. То је једна невероватна каријера. Оно што видим је иста жеља за победама и невероватна посвећеност послу.
Осврнуо се на период проведен у Партизану, као и то колико је рад са Обрадовићем утицао на њега.
- Ја сам тада имао 17-18 година и нисам имао то размишљање о кошарци које имам данас. То је био први сусрет са озбиљном кошарком, захтевима, професионализмом, невероватним квалитетом рада и индивидуалним квалитетом играча. Са 17 година нико не размишља о тренерском послу али сам видео шта значи озбиљан и студиозан рад. Не заборавимо да је ту био професор Николић, највеће тренерско име до тог тренутка у Европи.
И тада је видео да ће Обрадовић постати велико име у свету игре под обручима.
- Он је већ '92. постао легенда Партизана. Значи после прве године у новом послу. Наравно да је он постајао све бољи и бољи са годинама.
Осврнуо се и на атмосферу у свлачионици, те сада већ чувене 1992. године када је Партизан покорио Европу.
- Атмосфера је била победничка. Њу су креирали Ђорђевић и Даниловић јер су они по мом мишљењу уз Бодирогу и Савића највећи победници у задњих 30 година у српској кошарци што се и видело деведесетих кад смо били прваци света и Европе неколико пута. Сви су били амбициозни, дисциплиновани и посвећени.
Прошао је омладинску школу Црвене звезде, али је потом заиграо за вечитог ривала.
- Ја сам од малих ногу Звездаш. Више сам волео фудбал него кошарку, чак сам до неке 14. године боље играо фудбал. У то време ривалитет Звезде и Партизана је био леп и нормалан. Ово данас је болесно и опасно по људе и друштво. Мој рођак Владимир Гудељ је био изванредан фудбалер Вележа из Мостара и он је 1989. године био у војсци у спортској чети у Београду. Ми смо требали да играмо против Партизана на Калемегдану. Ја сам ишао Кнез Михајловом када сам срео мог рођака и стао са њим да причам. Ја сам њега обожавао и дошао сам на Калиш пар минута касније на састанак. Тренер ме је казнио да не играм и то ми је тешко пало. Ја сам у том тренутку био један од најбољих играча Звезде у том узрасту. Аца Јањић који је био тренер Партизана ме је питао да ли би прешао да играм код њих. Ја сам познавао пар играча Партизана са неких окупљања најбољих играча тог узраста. Прешао сам и нисам се никад покајао. Аца Јањић ми је и дан данас најдражи тренер ког сам имао у животу. Пријатеље које имам од тада су ми пријатељи за цео живот.
Касније је освојио титулу и са црвено-белима.
- Кад сам био у Звезди већ сам био професионалац пар година, био сам свеснији ситуације. Био сам више део тима него што сам био у Партизану јер сам у Партизану био још увек средњошколац. Ближи по годинама су ми саиграчи из Звезде.
Прокоментарисао је и снагу вечитих данас.
- Оба тима су много јака. Много новца је уложено и у Звезду и у Партизан. Обе екипе имају врхунске играче и тренере.
Упоредио је екипу црно-белих у којој је он играо и ову данас.
- Разлика је огромна. Тад су у Партизану играли само домаћи играчи и ти играчи су постали прваци Европе. Данас у Партизану као и у Звезди игра много страних играча. Претпостављам да је то неминовно, али ми није драго да их видим у тој мери. Рецимо Топић игра у Меги а вероватно је већ сада уз Мицића најбољи плејмејкер ког имамо. Врло је могуће да он оде у НБА из Меге као и Јокић и да никад не заигра ни за Звезду ни за Партизан - закључио је Перовић за Sd.rs