Одржана трибина "Рукомет и медији" (ФОТО)
Веселин Вујовић и Тања Медвед били међу говорницима.
Трибина под називом "Рукомет и медији" која је организована на Факултету за спорт Универзитета Унион "Никола Тесла" окупила је изузетно атрактивне госте покушавши да пружи одговоре на нека од горућих питања и предложи нека конкретна решења. Доајени рукометног спорта у женској и мушкој конкуренцији Тања Медвед и Веселин Вујовић, као и спортски новинари Живота Богдановић, Сретен Рашковић и Владимир Новаковић пуна три сата водили су дебату, детаљно анализирајући стање у рукомету у региону.
ШИРОМ ЕВРОПЕ: Реми у дербију Премијер лиге, КИКС Валдеза насмејао целу планету (ВИДЕО)
ПРАЗНИК У ИТАЛИЈИ: Ево шта деца Синише Михајловића мисле о свом оцу (ФОТО)
Положај рукомета у Србији је незавидан, статус у медијима на ниском нивоу о чему је можда најбоље посведочио податак да је Србија једна од двадесетак земаља у којој није било преноса недавно завршеног Светског првенства на коме је оборен рекорд у посећености са 540.000 гледалаца. Зашто рукомет у последње време није миљеник медија, ако изузмемо и одсуство резултата као важан фактор, говори и следеће истраживање. Од 22 прволигашка рукометна клуба, свега осам редовно ажурира вести на својим сајтовима. Ништа боља ситуација није ни када су у питању друштвене мреже наших прволигашких клубова које заједно окупљујају свега 25.000 људи. Поређења ради, у Македонији која има четири пута мање становника, прволигашки клубови на фејсбуку имају скоро десет пута више пратилаца, а у Хрватској и Словенији чак три пута више. Поражавајућ податак је и да ниједан рукометни репрезентативац или репрезентативка, осим Андрее Лекић, нема своју фејсбук страницу, док Николу Карабатића на друштвеним мрежама прати преко 700.000 фанова.
- У доста медија сам видео најаву за овај догађај и хвала свима који су дошли. Али, колико је активних рукометаша и рукометних тренера дошло да чује све ово - упитао се Веселин Вујовић и потом додао:
- Колико њих оде у Сегедин, Загреб или Скопље да погледа неку врхунску утакмицу? Када имате резултат онда се постави својеврсна пирамида. Онај ко је остварио резултат, он се слуша. Сви остали ћуте. Када немате резултат, онда нико никог не слуша, нико ником не верује и сви знају боље од оног другог. И да сам се вратио у српски рукомет, а нисам и нећу, мене не би интересовала А репрезентација. Занимало би ме шта се десило са Дубочицом, Пролетером, Црвенком... и да ли Савез или Министарство може да набави 10.000 лопти које би поделили основним школама. Или, да се у сваком граду нађе бар по један или два наставника физичког, које би финансирао Савез, који би у школама форсирали рукомет као спорт, да га омасовимо. Стално се размишља да ако се не пласирамо на наредно велико такмичење да ће се десити смак света. Није тачно, код нас је смак света већ наступио - констатовао је Вујовић.
Професор на Факултету за спорт Универзитета Унион "Никола Тесла" доц. др Урош Митровић представио је студију случаја којом је приказан однос који су медији градили према домаћем рукомету у бившој Југославији у поређењу са темама које преовладавају у савременим српским медијима. Закључак је да је рукомет у медијима данас углавном заступљен кроз критику, негативизам и сензационализам што никако не доприноси његовој популарности. Такође, рад је садржао и предлоге како рукомет може поново да буде међу омиљеним спротовима у јавности и медијима.
Трибини је уз председника Удружења спортских новинара Србије Предрага Милинковића, присуствовао и председник Рукометног савеза Србије Божидар Ђурковић који је похвалио иницијативу за одржавање оваквих скупова и потом истакао:
- Трибина је трајала скоро три сата и било је изванредно. Сада као председник и раније као генерални секертар савеза добро сам упознат са каквим се проблемима суочава рукомет. Овде је било не само приче о рукомету у медијима, већ и о стручним, судијским и играчким стварима. Потребно је што више оваквих трибина. На једној сличној, коју је такође организовао Факултет за спорт на Новом Београду, сам учествовао и прошле године. Увек ћу радо долазити на овакве скупове, био на некој функцији у рукомету или не, јер овако изношење свих позитивних и негативних ствари може да служи да рукомет постане бољи - закључио је Ђурковић.