МОСКВА И КИЈЕВ НЕ ОДУСТАЈУ ОД РАТНИХ ЦИЉЕВА: Европа и НАТО се спремају за дуготрајан сукоб

Упоредо са биткама на фронту, протеклу недељу, што се тиче политичких и дипломатских активности везаних за рат у Украјини, обележиле су уобичајене размене оптужби Москве и Кијева и њихових савезника.

Почетком недеље велику буру у руској јавности подигла је изјава америчког сенатора, Линдзи Грејема, који је рекао да је смрт Руса у Украјини "најбоље потрошен амерички новац икада".

- Руси умиру.... Никада нисмо тако добро трошили новац - рекао је републикански сенатор Грејем, током састанка са украјинским председником, Володимиром Зеленским.

Сместа је реаговао Александар Бастрикин, шеф руског Истражног комитета, наложивши покретање кривичног поступка против овог америчког политичара због rusofobnihh изјава.

- Амерички држављанин Линдзи Олин Грејем, рођен 9. јула 1955. године, тражи се због кршења Кривичног закона Русије - наводи се из Истражног комитета, без прецизирања који је члан Кривичног закона прекршио овај амерички званичник, пренео је TASS.

Изјаву сенатора осудио је и Дмитриј Песков, портпарол руског шефа државе, оценивши да су Грејемове речи "срамота за САД", док је Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије, рекла да се таква теза о убијању Руса "већ дуго користи у САД".

Грејем се огласио на Твитеру и показао да стоји иза својих речи, те да нема намеру да упути извињење.

- Велику радост ми доноси сазнање да је моја посвећеност Украјини изазвала гнев Путиновог режима. Наставићу да стојим уз и за слободу Украјине све док сваки руски војник не буде протеран са украјинске територије - написао је Грејем на Твитеру.

Иначе, Вашингтон је поновио свој став да не подржава нападе на руску територију, чиме се оградио од украјинског напада дроновима на Москву, који је у Русији оцењен као терористички акт.

- Видели смо вести и још прикупљамо информације о томе шта се догодило - рекао је портпарол Беле куће.

Он је навео да је Вашингтон "фокусиран на то да Украјини обезбеди опрему и обуку, која јој је потребна да поново заузме сопствену суверену територију".

Уследила је изјава руског шефа дипломатије, Сергеја Лаврова, да Москва не може на својим границама да трпи режим Володимира Зеленског који жели да понови пут нацистичке Немачке према Русији.

- Не можемо да трпимо на нашим границама режим који се користи како би се поновила агресија нацистичке Немачке против наше земље - рекао је Лавров на прес-конференцији након посете Мозамбику, додавши да је Зеленски постао симбол борбе Запада против Русије.

С друге стране, Европа је изразила бојазан да Русија неће сести за преговарачки сто све док не буде победила у рату, а поједини европски званичници најавили су и нови пакет санкција Русији.

Тако је високи представник Европске уније (ЕУ) за спољну политику и безбедност, Жозеп Борељ, рекао да није оптимиста у вези са ситуацијом у Украјини и да верује да Русија неће преговарати док не победи у сукобу са Кијевом.

- Видим јасну решеност Русије да победи у овом рату. Русија неће преговарати док не победи - рекао је Борељ на експертском форуму у Барселони.

Он је додао да није оптимиста како се овај сукоб може развијати на лето, али да ЕУ треба да настави са пружањем војне помоћи Украјини.

Холандски премијер, Марк Руте, најавио је нове притиске на Москву, рекавши да Европска унија настоји да повећа обим санкција Русији како би циљала и појединце који су умешани у наводне отмице деце из Украјине.

- Једанаести пакет санкција на којем радимо укључује опцију да се таргетирају одговорни за отмице деце - рекао је Руте на заједничкој конференцији за новинаре са пољским премијером Матеушем Моравјецким, додавши да се нови пакет санкција фокусира и на механизме за заобилажење већ постојећих санкција.

Огласио се и француски председник, Емануел Макрон, рекавши да се Европа спрема за могућност да сукоб у Украјини постане дуготрајан.

- Морамо припремити наше јавно мњење за дугорочну подршку Украјини у случају сукоба високог и средњег интензитета - рекао је Макрон.

Из Москве је одговорено да ће Европа морати да се замисли и одговара пред својим народом због подршке Украјини.

- Пре или касније европске државе и они који су активно већ потпуно ушли у овај сукоб, мораће да размисле и одговарају пред својим народом због чега то раде, јер неће моћи да избегну негативне последице - рекао је Дмитриј Песков у интервјуу новинару Павлу Зарубину.

Он је нагласио да власти европских земаља неће моћи у недоглед да хране своје грађане русофобијом, јер народ већ осећа негативне економске последице подршке Украјини.

- Могуће је покушавати да се и даље тргује русофобијом. То и чине власти европских земаља, али у томе успевају само донекле. После одређеног времена то више не функционише, посебно када је све мање новца у џепу - рекао је Песков.

Активан је био и НАТО пакт који је протекле седмице одржао неформални састанак министара спољних послова у Ослу.

Генерални секретар Алијансе, Јенс Столтенберг, изјавио је да се активно разматра безбедност Украјине у постконфликтном периоду како би се гарантовало да се сукоб неће наставити.

- Након завршетка рата морамо да обезбедимо одређене споразуме који гарантују безбедност Украјине у будућности и омогуће да то није само предах у агресивним дејствима Русије против Украјине - рекао је Столтенберг.

Он је објаснио да је потребно да се Украјини обезбеди дугорочна војна подршка, вишегодишњи програми и размотре оквири за пружање гаранција како Путин не би могао поново да нападне Украјину.

Међутим, поставља се питање колико ће дугорочна војна подршка Кијеву бити могућа, имајући у виду изјаву британског министра одбране, Бена Воласа, да Британији и другим савезницима Украјине понестаје оружја које могу да пруже Кијеву.

- Сви смо видели реалност да нам свима понестаје оружја - рекао је Волас.

Према његовим речима, савезници Украјине су принуђени да купују више оружја за Кијев, јер не могу да га обезбеде из националних залиха. Истовремено, шеф британског Министарства одбране је нагласио да Запад и даље намерава да обезбеди оружје и финансирање Украјини, не гурајући Кијев у преговоре са Москвом.

Ипак, у Кијеву тиња незадовољство због оклевања појединих чланица НАТО да дају зелено светло за пријем Украјине у Алијансу. Председник Украјине, Володимир Зеленски, изјавио је да се поједине чланице НАТО толико боје Русије да не желе да Украјина постане чланица Алијансе.

- Сматрам да се поједине земље НАТО толико боје Русије да нас не желе у Алијанси – изјавио је Зеленски, запитавши се да ли уопште има смисла да Кијев учествује на јулском Самиту НАТО у Виљнусу, уколико Украјина не добије било какав сигнал о сопственом статусу.

Наде Кијева за скори улазак у НАТО, јуче је покопала и премијерка Естоније, Каја Калас.

- Што се тиче Самита НАТО у Виљнусу, наравно, ми подржавамо пут Украјине ка чланству у НАТО. Сви разумеју да се то не може десити док траје рат - напоменула је она.

Да ће рат у Украјини потрајати и да му се још не назире крај, види се и из изјава из Москве да је тзв. формула мира за решавање сукоба у Украјини коју предлаже украјински лидер Володимир Зеленски, утопија.

- Прво, такозвана формула мира коју је предложио Зеленски је утопија, а као друго, она нема никакве везе са жељом да се у Украјини успостави мир, већ напротив, има за циљ да гурне земљу у још већи рат. Зеленски још једном игнорише мишљење становника ослобођених региона који не желе да имају било шта заједничко са Украјином - рекао је Михаил Шеремет, посланик Државне думе Русије, мислећи на став Кијева да се рат може завршити само потпуним враћањем Украјине на границе од пре 2014. године.

Како је додао, Русија ће бити задовољна "формулом мира" која ће довести до потпуне денацификације и демилитаризације актуелног режима у Украјини.

Најближи савезник Москве, белоруски лидер, Александар Лукашенко, изјавио је да је сукоб у Украјини почео пре много година и да је "једина грешка" коју су направиле Русија и Белорусија у томе што то питање није решено раније.

- Све је водило ка овоме. Једина грешка коју су две земље направиле је то што су наставиле напоре за решавање сукоба дипломатским путем, уместо да су раније покренуле војну акцију када Украјина није имала ни војску, ни решење – казао је Лукашенко.

Да ни Москва неће одступити од својих ратних циљева, потврдио је и Дмитриј Песков, реагујући на предлог француског председника Макрона о одржавању мировног самита о Украјини у Паризу.

- Председник Путин је био, јесте и биће отворен за сваки контакт како бисмо постигли наше циљеве другим средствима осим специјалне војне операције. Ако је то могуће, било би боље - рекао је Песков.

Он је истакао да је Украјина оруђе у сукобу Запада са Русијом.

- Конфликт је заиста постао шири, пошто колективни Запад води хибридни рат против наше земље - рекао је Песков, додавши да Француска као де факто страна у сукобу на страни Кијева, не може да претендује на улогу модератора у решавању украјинског сукоба.