MOSKVA I KIJEV NE ODUSTAJU OD RATNIH CILJEVA: Evropa i NATO se spremaju za dugotrajan sukob

Uporedo sa bitkama na frontu, proteklu nedelju, što se tiče političkih i diplomatskih aktivnosti vezanih za rat u Ukrajini, obeležile su uobičajene razmene optužbi Moskve i Kijeva i njihovih saveznika.

Početkom nedelje veliku buru u ruskoj javnosti podigla je izjava američkog senatora, Lindzi Grejema, koji je rekao da je smrt Rusa u Ukrajini "najbolje potrošen američki novac ikada".

- Rusi umiru.... Nikada nismo tako dobro trošili novac - rekao je republikanski senator Grejem, tokom sastanka sa ukrajinskim predsednikom, Volodimirom Zelenskim.

Smesta je reagovao Aleksandar Bastrikin, šef ruskog Istražnog komiteta, naloživši pokretanje krivičnog postupka protiv ovog američkog političara zbog rusofobnihh izjava.

- Američki državljanin Lindzi Olin Grejem, rođen 9. jula 1955. godine, traži se zbog kršenja Krivičnog zakona Rusije - navodi se iz Istražnog komiteta, bez preciziranja koji je član Krivičnog zakona prekršio ovaj američki zvaničnik, preneo je TASS.

Izjavu senatora osudio je i Dmitrij Peskov, portparol ruskog šefa države, ocenivši da su Grejemove reči "sramota za SAD", dok je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekla da se takva teza o ubijanju Rusa "već dugo koristi u SAD".

Grejem se oglasio na Tviteru i pokazao da stoji iza svojih reči, te da nema nameru da uputi izvinjenje.

- Veliku radost mi donosi saznanje da je moja posvećenost Ukrajini izazvala gnev Putinovog režima. Nastaviću da stojim uz i za slobodu Ukrajine sve dok svaki ruski vojnik ne bude proteran sa ukrajinske teritorije - napisao je Grejem na Tviteru.

Inače, Vašington je ponovio svoj stav da ne podržava napade na rusku teritoriju, čime se ogradio od ukrajinskog napada dronovima na Moskvu, koji je u Rusiji ocenjen kao teroristički akt.

- Videli smo vesti i još prikupljamo informacije o tome šta se dogodilo - rekao je portparol Bele kuće.

On je naveo da je Vašington "fokusiran na to da Ukrajini obezbedi opremu i obuku, koja joj je potrebna da ponovo zauzme sopstvenu suverenu teritoriju".

Usledila je izjava ruskog šefa diplomatije, Sergeja Lavrova, da Moskva ne može na svojim granicama da trpi režim Volodimira Zelenskog koji želi da ponovi put nacističke Nemačke prema Rusiji.

- Ne možemo da trpimo na našim granicama režim koji se koristi kako bi se ponovila agresija nacističke Nemačke protiv naše zemlje - rekao je Lavrov na pres-konferenciji nakon posete Mozambiku, dodavši da je Zelenski postao simbol borbe Zapada protiv Rusije.

S druge strane, Evropa je izrazila bojazan da Rusija neće sesti za pregovarački sto sve dok ne bude pobedila u ratu, a pojedini evropski zvaničnici najavili su i novi paket sankcija Rusiji.

Tako je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj, rekao da nije optimista u vezi sa situacijom u Ukrajini i da veruje da Rusija neće pregovarati dok ne pobedi u sukobu sa Kijevom.

- Vidim jasnu rešenost Rusije da pobedi u ovom ratu. Rusija neće pregovarati dok ne pobedi - rekao je Borelj na ekspertskom forumu u Barseloni.

On je dodao da nije optimista kako se ovaj sukob može razvijati na leto, ali da EU treba da nastavi sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini.

Holandski premijer, Mark Rute, najavio je nove pritiske na Moskvu, rekavši da Evropska unija nastoji da poveća obim sankcija Rusiji kako bi ciljala i pojedince koji su umešani u navodne otmice dece iz Ukrajine.

- Jedanaesti paket sankcija na kojem radimo uključuje opciju da se targetiraju odgovorni za otmice dece - rekao je Rute na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim premijerom Mateušem Moravjeckim, dodavši da se novi paket sankcija fokusira i na mehanizme za zaobilaženje već postojećih sankcija.

Oglasio se i francuski predsednik, Emanuel Makron, rekavši da se Evropa sprema za mogućnost da sukob u Ukrajini postane dugotrajan.

- Moramo pripremiti naše javno mnjenje za dugoročnu podršku Ukrajini u slučaju sukoba visokog i srednjeg intenziteta - rekao je Makron.

Iz Moskve je odgovoreno da će Evropa morati da se zamisli i odgovara pred svojim narodom zbog podrške Ukrajini.

- Pre ili kasnije evropske države i oni koji su aktivno već potpuno ušli u ovaj sukob, moraće da razmisle i odgovaraju pred svojim narodom zbog čega to rade, jer neće moći da izbegnu negativne posledice - rekao je Dmitrij Peskov u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu.

On je naglasio da vlasti evropskih zemalja neće moći u nedogled da hrane svoje građane rusofobijom, jer narod već oseća negativne ekonomske posledice podrške Ukrajini.

- Moguće je pokušavati da se i dalje trguje rusofobijom. To i čine vlasti evropskih zemalja, ali u tome uspevaju samo donekle. Posle određenog vremena to više ne funkcioniše, posebno kada je sve manje novca u džepu - rekao je Peskov.

Aktivan je bio i NATO pakt koji je protekle sedmice održao neformalni sastanak ministara spoljnih poslova u Oslu.

Generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg, izjavio je da se aktivno razmatra bezbednost Ukrajine u postkonfliktnom periodu kako bi se garantovalo da se sukob neće nastaviti.

- Nakon završetka rata moramo da obezbedimo određene sporazume koji garantuju bezbednost Ukrajine u budućnosti i omoguće da to nije samo predah u agresivnim dejstvima Rusije protiv Ukrajine - rekao je Stoltenberg.

On je objasnio da je potrebno da se Ukrajini obezbedi dugoročna vojna podrška, višegodišnji programi i razmotre okviri za pružanje garancija kako Putin ne bi mogao ponovo da napadne Ukrajinu.

Međutim, postavlja se pitanje koliko će dugoročna vojna podrška Kijevu biti moguća, imajući u vidu izjavu britanskog ministra odbrane, Bena Volasa, da Britaniji i drugim saveznicima Ukrajine ponestaje oružja koje mogu da pruže Kijevu.

- Svi smo videli realnost da nam svima ponestaje oružja - rekao je Volas.

Prema njegovim rečima, saveznici Ukrajine su prinuđeni da kupuju više oružja za Kijev, jer ne mogu da ga obezbede iz nacionalnih zaliha. Istovremeno, šef britanskog Ministarstva odbrane je naglasio da Zapad i dalje namerava da obezbedi oružje i finansiranje Ukrajini, ne gurajući Kijev u pregovore sa Moskvom.

Ipak, u Kijevu tinja nezadovoljstvo zbog oklevanja pojedinih članica NATO da daju zeleno svetlo za prijem Ukrajine u Alijansu. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je da se pojedine članice NATO toliko boje Rusije da ne žele da Ukrajina postane članica Alijanse.

- Smatram da se pojedine zemlje NATO toliko boje Rusije da nas ne žele u Alijansi – izjavio je Zelenski, zapitavši se da li uopšte ima smisla da Kijev učestvuje na julskom Samitu NATO u Viljnusu, ukoliko Ukrajina ne dobije bilo kakav signal o sopstvenom statusu.

Nade Kijeva za skori ulazak u NATO, juče je pokopala i premijerka Estonije, Kaja Kalas.

- Što se tiče Samita NATO u Viljnusu, naravno, mi podržavamo put Ukrajine ka članstvu u NATO. Svi razumeju da se to ne može desiti dok traje rat - napomenula je ona.

Da će rat u Ukrajini potrajati i da mu se još ne nazire kraj, vidi se i iz izjava iz Moskve da je tzv. formula mira za rešavanje sukoba u Ukrajini koju predlaže ukrajinski lider Volodimir Zelenski, utopija.

- Prvo, takozvana formula mira koju je predložio Zelenski je utopija, a kao drugo, ona nema nikakve veze sa željom da se u Ukrajini uspostavi mir, već naprotiv, ima za cilj da gurne zemlju u još veći rat. Zelenski još jednom ignoriše mišljenje stanovnika oslobođenih regiona koji ne žele da imaju bilo šta zajedničko sa Ukrajinom - rekao je Mihail Šeremet, poslanik Državne dume Rusije, misleći na stav Kijeva da se rat može završiti samo potpunim vraćanjem Ukrajine na granice od pre 2014. godine.

Kako je dodao, Rusija će biti zadovoljna "formulom mira" koja će dovesti do potpune denacifikacije i demilitarizacije aktuelnog režima u Ukrajini.

Najbliži saveznik Moskve, beloruski lider, Aleksandar Lukašenko, izjavio je da je sukob u Ukrajini počeo pre mnogo godina i da je "jedina greška" koju su napravile Rusija i Belorusija u tome što to pitanje nije rešeno ranije.

- Sve je vodilo ka ovome. Jedina greška koju su dve zemlje napravile je to što su nastavile napore za rešavanje sukoba diplomatskim putem, umesto da su ranije pokrenule vojnu akciju kada Ukrajina nije imala ni vojsku, ni rešenje – kazao je Lukašenko.

Da ni Moskva neće odstupiti od svojih ratnih ciljeva, potvrdio je i Dmitrij Peskov, reagujući na predlog francuskog predsednika Makrona o održavanju mirovnog samita o Ukrajini u Parizu.

- Predsednik Putin je bio, jeste i biće otvoren za svaki kontakt kako bismo postigli naše ciljeve drugim sredstvima osim specijalne vojne operacije. Ako je to moguće, bilo bi bolje - rekao je Peskov.

On je istakao da je Ukrajina oruđe u sukobu Zapada sa Rusijom.

- Konflikt je zaista postao širi, pošto kolektivni Zapad vodi hibridni rat protiv naše zemlje - rekao je Peskov, dodavši da Francuska kao de fakto strana u sukobu na strani Kijeva, ne može da pretenduje na ulogu moderatora u rešavanju ukrajinskog sukoba.