ВЕЛИКО ОБЕЋАЊЕ ЗЕЛЕНСКОГ ЗАПАДУ - РОК 11. ЈУЛ: Москва упозорила на велику катастрофу која се спрема, у ЕУ све већи расцепи

Сутуација у Украјни и даље не показује знаке деескалације, а протеклу недељу су обележили, углавном, коментари на оружану побуну плаћеничке групе Вагнер у Русији.

Тако су украјински председник, Володимир Зеленски, и министар одбране, Олексиј Резњиков, саопштили су да су одржали низ телефонских разговора са савезницима Кијева о ситуацији у Русији и украјинској контраофанзиви, након неуспелог покушаја побуне руске војне организације Вагнер.

- Свет мора да врши притисак на Русију док се не успостави поштовање међународног поретка - рекао је Зеленски после телефонског разговора са председником САД, Џозефом Бајденом.

Зеленски је рекао да је захвалио Бајдену на великој подршци Украјини, посебно на испоруци Патриот система, као и због најављене испоруке авиона Ф-16.

Он је неколико дана касније изричито подвукао да Украјина неће прихватити ниједан мировни предлог који претвара руски рат против његове земље у замрзнути конфликт.

Зеленски је у говору у парламенту на Дан Устава Украјине, сигнализирао да се и даље противи било каквом мировном плану за окончање рата у Украјини који замрзава територијалне добитке које је Русија остварила од када је започела напад у фебруару 2022. године.

- Украјина неће пристати ни на једну од варијанти замрзнутог сукоба - рекао је.

Високи украјински званичници у Кијеву тврде да побуна у Русији показује да руски председник, Владимир Путин, не гарантује стабилност, него повећава вероватност да ће руска држава пропасти.

Међутим, како је јавила немачка телевизија АРД, позивајући се на неименоване изворе. званични преговори за решавање сукоба у Украјини могли би да се одрже већ у јулу.

   АРД наводи да је у Копенхагену одржан међународни састанак о Украјини "у најстрожој тајности" уз учешће дипломата западних земаља, као и представника Бразила, Индије, Кине и Јужноафриче Републике.

Истиче се да је циљ Запада био да придобије подршку ових земаља БРИКС-а, које и даље остају неутралне у ситуацији око Украјине.

Михаил Подољак, саветник украјинског председника, Володимира Зеленског, супротставио се идеји да би било који наследник Путина могао испасти гори.

- Понекад се може чути мишљење наших западних савезника: какав год Путин био, данас је кључни гарант стабилности у руском "складишту барута". Догађаји последњих дана доказују нам супротно - казао је Подољак.

Како је крајем недеље објавио Вашингтон пост, директор ЦИА, Вилијам Бернс, недавно је путовао у Украјину и састао се са председником Зеленским и украјинским обавештајним званичницима, пре побуне шефа Вагнера, Јевгенија Пригожина.

Украјински званичници који су открили Бернсу стратегију за поновно преузимање територије коју је окупирала Русија и отварање преговора о прекиду ватре са Москвом до краја године.

Директор ЦИА после неуспеле побуне групе Вагнер разговарао је и са шефом Спољне обавештајне службе Русије, Сергејем Наришкином, како би га уверио да САД нису имале никакву улогу у организовању побуне.

Догађања у Русији коментарисао је и амерички Стејт департмент, оценивши да је потез Пригожина ''значајан корак''.

- Нова је ствар видети Јевгенија Пригожина како директно доводи у питање разлоге за овај рат и поручује да је рат вођен у суштини на лажи, што је нешто што смо и сами раније говорили, али сигурно нисмо чули тако нешто од званичника из Русије раније - рекао је портпарол Стејт департмента, Метју Милер.

Огласио се и званични Тел Авив, одбацивши критике Кијева да је на погресној страни историје и да је уместо подршке Украјини изабрао сарадњу са Москвом.

Украјина је више пута тражила од Израела испоруке оружја, укључујући системе противваздушне одбране, али је Израел доследно одбијао све захтеве.

Да од испоруке израелског оружја нема ништа, потврдио је и премијер Бењамин Нетањаху, поновивши да његова земља неће да обезбеди оружје Кијеву из безбедносних разлога, јер је забринута да ће то оружје доспети у руке Ирана и бити употребљено против Израела. 

Нетанијаху је рекао да Израел у близини својих граница већ види западно противтенковско оружје, које је првобитно испоручено Кијеву.

Украјински председник Зеленски апеловао је да Украјина добије политички позив да се придружи НАТО на самиту Алијансе следећег месеца у Литванији.

- Постоје сви разлози за политички позив да се Украјина придружи Алијанси - написао је Зеленски на Телеграму.

Он захтева и безбедносне гаранције од НАТО, у случају да Украјини не буде дато чланство у том савезу у блиској будућности.

Ипак,      земље ЕУ са неутралним ставом противе се давању потпуних безбедносних гаранција Украјини, изјавио је аустријски канцелар, Карл Нехамер.  

- За нас као неутралне државе јасно је да не можемо дати такве безбедносне гаранције. Аустрија, Ирска, Малта и Кипар су јасно ставиле до знања да имају примедбе - рекао је Нехамер уочи састанка са лидерима ЕУ у Бриселу.

Да рацепи у ЕУ постају све више видљивији, јасно је и из изјаве мађарског премијера, Виктора Орбана, да Мађарска одбацује планове Европске комисије о повећању финансијске помоћи Украјину. Он је нагласио да Мађарска неће давати више новца Украјини све док се не разјасни на шта су претходна средства у износу од око 70 милијарди евра потрошена.

Као најпостојанији савезник КИјева, Вашингтон је поручио да ће Украјина ускоро добити све што је неопходно за успех офанзиве након додељивања нове војне помоћи САД.

- Нема никаквих сумњи да офанзива иде тешко, јер су Руси имали месеце и месеце за организацију одбране, али ми само што смо јуче најавили додатну помоћ Кијеву. Они имају све што им је потребно да би успели - рекао је амерички државни секретар, Ентони Блинкен.

Претходно је амерички Пентагон најавио нови пакет војне помоћи Украјини у вредности приближно 500 милиона долара.

На то је реаговао председник Зеленски, казавши да ће снаге Кијева показати резултате контраофанзиве до Самита НАТО, 11. и 12. јула у Виљнусу.

- До самита НАТО дужни смо да покажемо резултате - рекао је Зеленски у иинтерјвуу за шпанску телевизију РТВЕ.

Председник Белорусије, Александар Лукашенко, је истакао да су циљеви Запада у региону да на било који начин дестабилизују ситуацију и да онда наметне своја правила и свој поредак, додавши да уколико Русија пропадне као држава, сви ће осетити катастрофалне последице.

- Мој став је следећи: ако Русија пропадне, ми ћемо остати под рушевинама, сви ћемо настрадати - рекао је белоруски лидер.

Министар иностраних послова Русије, Сергеј Лавров, обратио се јавности поводом ситуације у Украјини и других међународних питања.

Лавров је истакао да Запад не може да потврди своје оптужбе против Русије за ратне злочине и кршење хуманитарног права у Украјини.

Коментаришући оружану побуну Вагнер групе, он је казао да Русија није дужна да било коме објашњава ништа по питању оружане побуне и могућег утицаја на унутрашње државне процесе.

- Ако неко на Западу сумња у стабилност у Русији, то су њихови проблеми - поручио је Лавров.

Русија је у четвртак Савету безбедности и Генералној скупштини Уједињених нација послала писмо у којем је навела да Кијев и његови западни покровитељи припремају операцију "под туђом заставом" на Запорошкој нуклеарној електрани.

Циљ је да се оптужи Русија за нуклеарну провокацију, написао је на свом налогу на Твитеру први заменик амбасадора Русије при Уједињеним нацијама, Дмитриј Пољански.

- Очигледно, кијевски режим и његови западни спонзори су се одлучили на нуклеарну провокацију на Запорошкој нуклеарки, коју Украјина редовно гранатира - написао је Пољански.

Москва је позвала и генералног секретара УН, Антонија Гутереша, и међународну зајендицу да уложе све напоре да не дозволе кијевском режиму да организује провокацију на нуклеарки.