MASOVNO UNIŠTENJE, VARVARSTVO, TERORIZAM, HIPERSONIČNI NAPADI... Pljuštale uvrede, optužbe i pretnje Moskve i Kijeva, a stiglo i neočekivano priznanje

Prethodnu nedelju sukoba u Ukrajini obeležila su dva događaja: rušenje brane Hidroelektrane "Nova Kahovka" i dugo očekivani početak kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga.

Kao i obično, pljuštale su optužbe sa obe strane o krivici za rušenje brane, ali nijedna strana nije preuzela odgovornost.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izneo je tvrdnju da je Ukrajina izvela sabotažu na brani "Kahovka" kako bi odvratila pažnju od neuspele kontraofanzive i kako bi Krimu uskratila vodosnabdevanje. On je kazao da se može nedvosmisleno reći da je reč o namernoj sabotaži ukrajinske strane i odbacio tvrdnje Kijeva da je Moskva digla branu u vazduh.

S druge strane, predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je da je pucanje brane "Kahovka" na jugu Ukrajine "ekološka bomba masovnog uništenja", dodavši da jedino oslobođenje cele zemlje od okupatora može biti garancija protiv novih "terorističkih akata".

- Takva namerna uništavanja brane i ostalih objekata hidroelektrane od strane ruskih okupatora su ekološka bomba za masovno uništenje - rekao je Zelenski u svom video obraćanju, poručivši da uništavanje brane "neće zaustaviti Ukrajinu i Ukrajince".

Zelenski je kasnije rekao da je šokiran neuspehom Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta da pomognu nakon uništenja ogromne brane "Kahovke", dok je njegov premijer zatražio hitnu pomoć međunarodnih humanitarnih organizacija.

Sa ruske strane, oglasila se Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekavši da situacija sa kolapsom brane "Kahovka" treba da bude tema proučavanja i istrage širom sveta.

- Ovo više nije tema dana niti sedmice, već je stavljeno u istorijski kontekst. Govorim o onome što se dogodilo u "Kahovki". To zaista treba da postane tema proučavanja, istraživanja i istrage širom sveta - naglasila je Zaharova.

Ona je istakla da je reakcija Zapada u svim sličnim situacijama "potpuno predvidiva", napominjući da se radi o beskrajnoj želji da se Rusija okrivi za sve što se dešava, bez obzira da li se to zaista desilo ili je plod mašte, te da će "uvek biti tako".

Ruski predsednik, Vladimir Putin, je u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom, Redžepom Tajipom Erdoganom, napad na HE "Kahovka" nazvao "varvarskim zločinom" koji je doveo do ekološke i humanitarne katastrofe velikih razmera. Putin je naglasio da Kijev, na predlog Zapada, nastavlja da zaoštrava situaciju i koristi "teroristička sredstva", navedeno je u saopštenju Kremlja.

Erdogan je obavio telefonski razgovor i sa Volodimirom Zelenskim, predloživši formiranje međunarodne istražne komisije povodom uništenja brane "Kahovka". Erdogan je rekao da bi komisija mogla biti formirana uz učešće stručnjaka dve zaraćene strane, Ujedinjenih nacija i međunarodne zajednice, uključujući Tursku. Cilj komisije bio bi da sprovede dubinsku istragu o razaranju brane "Kahovka", saopšteno je iz turskog Predsedništva.

Ubrzo potom, Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je u da je presrela telefonski poziv koji je navodno dokazao da su ruske snage digle u vazduh hidroelektranu i branu Kahovka. Služba bezbednosti Ukrajine objavila je na svom Telegram kanalu jednoipominutni audio snimak navodnog razgovora.

- Oni (Ukrajinci) to nisu učinili. Naša diverzantska grupa je tamo. Hteli su da uplaše ljude sa tom branom. Nije išlo po planu, pa su uradili više nego što su planirali - kaže navodni ruski vojnik na snimku.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i njihovi partneri u NATO dali su saglasnost za dizanje u vazduh brane "Kahova" i za to bi trebalo da snose odgovornost, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije, Nikolaj Patrušev.

- SAD navodno ne mogu da kažu ko je odgovoran za dizanje hidroelektrane u vazduh. Istovremeno, pouzdano se zna da aktivnosti Oružanih snaga Ukrajine koordiniraju SAD, Engleska i njihovi partneri u NATO-u. Shodno tome, oni su dali svoj pristanak za dizanje brane u vazduh i treba da odgovaraju za ovaj ciničan čin - rekao je Patrušev u Minsku na sastanku sa državnim sekretarom Saveta bezbednosti Belorusije, Aleksandrom Volfovičem.

Rušenje brane podstaklo je strahove Kijeva da se Rusija neće zaustaviti na tome. Tako je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Oleksej Danilov, rušenje brane nazvao "novom fazom ruske agresije" i upozorio u intervjuu Tajmsu da bi obližnja Nuklearna elektrana "Zaporožje" mogla da bude sledeća meta ruskog predsednika Vladimira Putina.

U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, poslao je nedvosmislenu poruku da je Rusija odlučna da nikada više ne bude vođena pravilima koja je nametnuo Vašington. Prema njegovim rečima, Zapad stalno traži dodatne oblasti gde može da otvori drugi i treći front protiv Rusije.

- Evropa je izabrala put rata sa Rusijom, a ako je tako, onda Ruska Federacija mora da ostvari svoje ciljeve - rekao je šef ruske diplomatije.

Lavrovljev ukrajinski kolega, Dmitro Kuleba, poručio je da Ukrajina ima dovoljno oružja za kontraofanzivu protiv Rusije, koja će toj zemlji doneti pobedu potrebnu za pridruživanje NATO.

I iako je situacija na frontu ukazivala da su kontraofanzivne operacije Kijeva uveliko otpočele, što je ukrajinska strana odbijala da potvrdi, Vladimir Putin je obnarodovao njen zvanični početak.

- Možemo sa sigurnoću da kažemo da je kontraofanziva počela, a o tome svedoči upotreba strateških rezervi - rekao je ruski šef države.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, saopštio je da bi i Moskva trebalo da pokrene sopstvenu ofanzivu.

- Neprijatelj je dugo obećavao veliku kontraofanzivu. I čini se da je nešto već započeo. Moramo da zaustavimo neprijatelja, a zatim da krenemo u ofanzivu. Cilj je da potpuno zbacimo nacistički režim u Kijevu - napisao je Medvedev na svom Telegram kanalu.

Nedugo potom, ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, potvrdio je da je počela kontraofanziva ukrajinskih snaga, ali je odbio da kaže u kojoj je fazi ogradivši se izjavom da su njegovi generali zadovoljni.

- Kontraofanziva i obrambene operacije su u toku, međutim, neću reći u kojoj su fazi. Kontaktiram sa komandantima na različitim pravcima svaki dan. Generali su optimistični. Prenesite to Putinu - rekao je Zelenski na konferenciji za medije nakon posete kanadskog premijera, Džastina Trudoa.

Ubrzo je stigla i vest da će američke vlasti uputiti novu tranšu vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od oko dve milijarde dolara.

- To ilustruje stalnu posvećenost trajnim sposobnostima ukrajinskih oružanih snaga da brane svoju teritoriju i dugoročno se suprotstave ruskoj agresiji - navodi se u saopštenju Pentagona.

Pomoć od tačno 2,1 milijardu dolara uključuje dodatnu municiju za protivvazdušne sisteme Patriot, sisteme Hawk starije generacije i pripadajuće rakete, artiljerijsku municiju kalibra 105 i 203 mm, bespilotne letelice Puma, laserski navođene rakete, kao i podršku za obuku vojnika i održavanje opreme.

- Cenimo snažnu podršku američkog naroda ukrajinskom rukovodstvu u borbi protiv ruske agresije. Usred neviđenog terora Rusije i ekocida zbog eksplozije HE "Kahovka", ovo je važnije nego ikad. Korak po korak sve smo bliže oslobađanju zemlje - napisao je Zelenski na Tviteru.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, poručio je da Alijansa mora da razmotri različite opcije bezbednosnih garancija za Ukrajinu nakon rata sa Rusijom.

- Kada se rat završi, NATO će morati da ima spremne opcije koje će obezbediti da Rusija jednostavno ne regrupiše svoje snage za neki novi napad - rekao je Stoltenberg.

Potom se oglasio i bivši generalni sekretar Alijanse, Anders fog Rasmusen, rekavši da bi neke zemlje Alijanse mogle samostalno da pošalju vojsku u Ukrajinu, u slučaju da na Samitu u Viljnusu Kijev ne dobije realne garancije. 

Na izjavu Danca, smesta je reagovao Dmitrij Medvedev, zapretivši Evropi hipersoničnim napadima.

- Rasmusen ni ranije nije bio baš mnogo pametan, a sada je potpuno pao u doktrinarsku senilnost. U intervjuu za "Gardijan" je izjavio da ukoliko Banderokrajina (Ukrajina - prim.aut.) ne dobije poziv u NATO u Viljnusu, zemlje Alijanse mogu da pošalju tamo svoje trupe. Kao same, samostalno. Da li su pitali nešto stanovnike tih zemalja? Da li neko od njih želi rat sa Rusijom? Želite hipersonične napade na Evropu, je li? I šta o tome misli Ujka Sem? To će uticati i na njega - napisao je Medvedev na Telegramu.

Ipak, iz Brisela su stigle neugodne vesti za Kijev, jer prema rečima zamenika generalnog sekretara Alijanse, Mirče Džoane, zemlje-članice NATO nisu postigle kompromis o pitanju pridruživanja Ukrajine Alijansi.

- Sada nema konsenzusa unutar NATO na temu prijema Ukrajine - rekao je Džoana u intervjuu za YouTube kanal "DC news", dodavši da dok traje specijalna operacija ruske vojske ovo pitanje treba se odloži.

Kao svojevrsna reakcija na namere NATO, stiglo je saopštenje sa sastanka Vladimira Putina i beloruskog lidera, Aleksandra Lukašenka, o početku raspoređivanja taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.

- Rusija će početi da raspoređuje taktičko nuklearno oružje u Belorusiji nakon što objekti za skladištenje budu spremni od 7. do 8. jula - izjavio je Vladimir Putin, konstatujući da se sve odvija po planu i stabilno.

To će biti prvi put od sredine 90-ih da će Rusija imati nuklearno oružje van zemlje.

Oglasio se i nemački kancelar, Olaf Šolc, izjavom da planira da uskoro razgovara telefonom sa Vladimirom Putinom i zatraži od njega da povuče trupe iz Ukrajine.

I zvanični Peking nastavio je aktivnosti na okončanju ukrajinskog ratnog sukoba. Kineski predsednik, Si Đinping, pohvalio je mirovnu inicijativu afričkih zemalja i upozorio da sukob u Ukrajini odnosi živote civila, ali i otežava snabdevanje Afrike hranom.

Predsednik Južne Afrike, Siril Ramafosa, obavestio je u telefonskom razgovoru kineskog kolegu o predstojećoj poseti afričkih lidera Rusiji i Ukrajini u pokušaju da se okončaju sukobi, saopštila je Kancelarija južnoafričkog predsednika.

U saopštenju se navodi da je Ramafosa rekao Siju da uvažava mirovni plan za Ukrajinu koji je predložila Kina, kao i da afrički lideri podržavaju mirovne inicijative. Međutim, uprkos raznim mirovnim predlozima za okončanje rata, Ukrajina i dalje ostaje pri stavu da se sve ruske trupe moraju povući sa ukrajinskih teritorija kao uslov za postizanje mira.

U iznenadnu posetu Kijevu, doputovao je kanadski premijer, Džastin Trudo, koji je potvrdio podršku Otave vlastima u Kijevu. Članica NATO Kanada, u kojoj je jedna od najvećih ukrajinskih dijaspora, dostavlja vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini u ratu s Rusijom.

Da je kraj sukoba još uvek daleko, može se zaključiti i iz saopštenja Kremlja da za sada nema nikakvih naznaka da mogu početi pregovori sa kijevskim režimom.

- Trenutno nema preduslova za dogovor. Štaviše, sada nema neke osnove, čak ni krhke, da bi se uspostavio kakav-takav dijalog. Vidimo: a) da režim ne želi dijalog, b) nespremnost, v) strani pokrovitelji ne dozvoljavaju režimu da pregovara - rekao je Dmitrij Peskov.

Da reči Peskova imaju koliko-toliko uporišta u realnosti, neočekivano je potvrdio i čuveni američki ekonomista, Džefri Saks, rekavši da su Rusija i Ukrajina skoro postigle dogovor o miru u martu prošle godine, ali su SAD sprečile da se sukob okonča diplomatskim putem. On je kazao da su vlade Ukrajine i Rusije u martu 2022. razmenile dokumente i dogovorile sporazum uz posredovanje turske vlade i nezvaničnim posredovanjem tadašnjeg izraelskog premijera, Naftali Beneta.

- Ovaj sporazum je bio skoro postignut i potpisan. Mediji o tome ne pišu, ali su Sjedinjene Države prekinule pregovore - rekao je Saks i dodao da Vašington nije želeo da se sukob završi pregovorima.