НЕКА ИМЕНА ЋЕ ВАС СИГУРНО ИЗНЕНАДИТИ! Београд после Стефана Немање и Деспота Стефана добија ЈОШ СЕДАМ СПОМЕНИКА
После споменика Стефану Немањи на Савском тргу, Београд је јуче добио још један споменик - деспоту Стефану Лазаревићу, а већ на његовом отварању сазнали смо да ће престоница добити још десетак споменика.
Деспот Стефан Лазаравић сада нас посматра из истоимене улице, односно са сквера између улица Дринчићева, Гундулићев венац и Цараградска. Свечано је откривен јуче, 19. априла поледњег дана обележавања Дана Београда.
ДИВЉИ ЗАПАД НА ЖАРКОВУ: Демолирали башту кафића, посвађали се па гађали столицама (ВИДЕО)
ВАКЦИНАЦИЈА БЕЗ ЗАКАЗИВАЊА ФАЈЗЕРОМ И СПУТЊИКОМ! Погледајте списак пунктова у Београду где можете да примите вакцину
БЕОГРАД ЋЕ ДАНАС ПРЕЋИ 40 ОДСТО ВАКИНИСАНИХ: Престоница одлучно "граби" ка колективном имунитету!
Иначе, ово је други споменик подигнут деспоту Стефану Лазаравићу - на Београдској тврђави, већ четири деценије налази се бронзана фигура мушкарца са плаштом. Баш на месту где је био средњовековни град и владаров замак. За време његове владавине, иначе, Београд је први пут био престоница Србије. Скулптуру високу 3,20 м израдио је београдски вајар Небојша Митрић, а откривена је 1982. године.
Јуче свачано откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу дело је вајара Светомира Арсића Басаре, а коштао је око 18 милиона динара.
Али, већ одмах по отварању, могли смо да чујемо да ће престоница добити још десетак споменика. То је јуче најавио заменик градоначелника Београда Горан Весић. Међу тим личностима су Дијана Будисављевић, Рабиндранат Тагоре, краљ Александар Карађорђевић, Бранко Пешић, Васко Попа, МешаСелимовић и Јован Јовановић Змај.
Наредни споменик би требало да буде Диани Будисављевић
Филм Дневник Диане Будисављевић је још 2019. године, а нарочито недавно после телевизијске премијере, пробудио хе сећање на хероину која је током Другог светског рата из усташких логора на подручју Независне државе Хрватске спасила хиљаде српске деце.
Осим спашавању децу, Диана је године свог труда посветила прикупљању података. Водила је картотеку о деци, како би сачувала њихове податке, у нади да ће она једног дана бити враћена својим биолошким породицама. Ипак, крајем маја 1945. два агента ОЗНЕ одузимају Диани албуме са фотографијама деце, а по налогу Министарства социјалне политике Хрватске одузета јој је и целокупна картотека, иако идентификација и репатриција нису биле завршене.
Данас је поново актуелна тема подизања споменика у Београду, за који је у току конкурс. Након тога, знаћемо ко ће бити аутор и како ће изгледати.
Локација ће бити Савски парку поред Бетон хале.
Рабиндранат Тагора
Београд би требало да добије и споменик Рабиндранату Тагори, за шта је иницијативу поднела Амбасада Индије.
Тагоре био први књижевник из Азије који је добио Нобелову награду за књижевност. Тагоре је иначе био госта Београда 1926. године где је одржао предавања на Београдском универзитету и на Коларчевом универзитету. Главни циљ му је било повезивање истока и запада.
Спомен-биста биће постављена у Парку пријатељства на Ушћу.
Краљ Александар Карађорђевић
Споменик краљу Александру Карађорђевићу би требало да буде између Старог и Новог двора. Највероватније ће бити приказан као коњаник. Идеја је да статуа буде окренута ка споменику цару Николају Другом, који је крстио краља Александра.
Краљ Словенаца, Хрвата и Срба, познат је као ослободилац и ујединитељ. Живот је окончао у Марсеју, у атенату који се догодио 9. октобра 1934. године.
Бранко Пешић
Споменик некадашњем градоначелнику Београда Бранку Пешићу, требало би да се нађе испред зграде Општине Земун на Масариковом тргу.
Бранко Пешић остао је упамћен као један од најпопуларнијих градоначелника Београда, у чије време је град знатно проширен и модернизован изградњом нових стамбених насеља, културних и спортских центара, капиталних објеката попут Мостарске петље, моста „Газела“, Теразијског тунела, Палате Београђанке и других. Покренуо је културне манифестације као што су БИТЕФ и ФЕСТ, али и основао радио станицу Студио Б.
Подестимо да је у октобру 2016. године откривена спомен-плоча Бранку Пешићу, на школи ноја носи његово име.
Васко Попа
Поново покренута иницијатива за споменик српском песнику Васку Попи на Ташмајдану.
Живео је у Булевару краља Александра, преко пута Ташмајдана и проводио време у "Последњој шанси", па је идеја од пре неколико године, да га споменик представи за неким столом управо у том култном локалу. Ту би свако могао седне и чита његове песме.
Василе Васко Попа рођен је у Гребенцу, општина Вршац, 29. јуна 1922. године, а умро је у Београду 5. јануара 1991
Споменици великанима српске књижевности
Прошле године, усвојене су иницијативе за споменик Меши Селимовићу, који је планиран на платоу на углу улица Краља Петра и Господар Јованове, спомен-обележје Милошу Црњанском на главној алеји парка Ташмајдан, а споменик Јовану Јовановићу Змају на углу Змај Јовине улице и Обилићевог венца, испред библиотеке која такође носи његово име.
Како би они могли изгледати и када ће бити подигнуути, и даље је непознато.