ИСПУЊЕН САН СРБА ПОСЛЕ 125 ГОДИНА: Завршетком Храма Светог Саве остварује се вековни завет српског народа

Београд / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Српска црква је упорно и стрпљиво, камен по камен, подизала објекат посвећен њеном оснивачу.

Српски народ ове године приводи крају важан посао - завршава изградњу Храма Светог Саве на Врачару. Тиме ће бити реализована, пун век стара, идеја о подизању богомоље посвећене највећем српском светитељу.

НАЈВЕЋА РАСПРОДАЈА У 2020. ГОДИНИ ЈЕ УПРАВО ПОЧЕЛА! Ово нам свима треба и сада је јефтиније него икад

Председник општине Земун обишао је радове на изградњи школе у Бусијама

Свечано отворен Културни центар Батајнице

Овај монументални и по много чему јединствени подухват биће у потпуности окончан, а објекат стављен у пуну богослужбену функцију баш у години када Српска православна црква слави стогодишњицу од стварања модерне Српске патријаршије. Под теретом актуелних проблема и изазова времена, заборавља се да је 2020. година јубилеја и година светосавља - кључног идентитетског обележја нашег народа.

Многи нису веровали да ће Храм Светог Саве на Врачару икада бити у потпуности завршен. Разлога за сумње било је прегршт. Поменимо само неке околности које су овај посао одлагале и компликовале - избијање балканских ратова, Први светски рат, нацистичка окупација, комунистичка забрана, грађански сукоб у Југославији, санкције, НАТО бомбардовање, политичка и економска криза двехиљадитих година... Упркос свим тим изазовима и тектонским поремећајима у свету, Српска црква је упорно и стрпљиво, камен по камен, подизала објекат посвећен њеном оснивачу. У том послу недостајало је свега, осим снажне свести о потреби да храм на светој врачарској земљи буде завршен.

Тачно 125 година пошто је идеја о подизању заветне цркве српског народа сазрела и оваплотила се под окриљем Друштва за подизање Храма Светог Саве - циљ је испуњен. План је да до јесени буде уграђен и последњи каменчић импресивног мозаика унутрашње декорације, да у потпуности буду завршени ентеријер, комплетна расвета и опремање унутрашњости Храма. Све ово, заједно са реконструкцијом Светосавског платоа, требало би да буде завршено до половине октобра, када ће бити одржан обред освећења Храма. Српски народ, уз несебичну помоћ руске државе, цркве и народа, извршиће тако своју велику обавезу, свој задатак - испуниће завет захвалности свом највећем светитељу.

- Завршетком Храма Светог Саве на Врачару остварује се вековни завет српског народа - каже епископ ремезијански Стефан (Шарић), старешина и надлежни архијереј светосавског храма.

Његово освећење биће велики благослов нашем народу, Београду, држави. Овај догађај, уверен сам, биће прекретница и најава бољих времена која долазе. Освећење Храма биће јединствен и величанствен догађај, богат симболиком и вером. Наш народ се тиме одужује свом светитељу, оваплоћује сопствени аманет и узима обавезу вечног молитвеног сећања на Светог Саву и његово дело.

- Завршетак Храма, сигуран сам, означиће прекретницу. То ће бити јасна потврда нашем народу да је сваки подухват изводљив, ако је утемељен на вери, стрпљењу и љубави. Дубоко верујем да ће то бити знак да ће упркос дубоким проблемима наш народ и држава наћи свој пут у будућности - каже епископ Стефан.

Завршетком Храма Светог Саве српски народ добија кључни споменик и својеврстан кров идеје светосавља, која у највећој мери одређује Србе међу европским нацијама, али и у великој породици православних хришћанских народа.

Светосавље, како га је дефинисао Свети владика Николај Велимировић, "православно хришћанство српског стила и искуства", најснажнији је конзерванс српског идентитета. Светосавско наслеђе, које је као најдрагоценију реликвију, вековима, пажљиво неговала и чувала Српска црква, састојак је који улива оправдану и утемељену наду да ће српска аутентичност бити очувана и у будућности. То је, како оцењују они који виде даље и боље сагледавају историјске ширине, највећи допринос Срба савременој европској цивилизацији.

Основни подаци о личности и делу Светог Саве нашој јавности добро су познати. Деценијама већ, међутим, изостаје дубље промишљање његове мисије и сагледавање значаја Савиног дела. Младе генерације расту и интелектуално и духовно сазревају лишене сазнања о томе шта је Свети Сава заиста урадио и колико је то важно за све нас и у данашњици. И у томе, уз низ објективних и добропознатих околности, треба тражити узроке духовног сиромаштва и безидејности у појединим фазама токова српске историје.

А дело Светог Саве темељ је данашње Србије. Његов најпре духовни, црквени, па и дипломатски, политички, књижевни и научни рад уздигао је и просветио тадашњу Србију и равноправно је сврстао међу еманциповане европске народе средњег века. Највећи помак, међутим, Свети Сава је направио на идентитетском плану.

Ову чињеницу наглашава и историчар Владимир Ћоровић.

- Када је стварао цркву у немањићкој Србији Свети Сава је својој црквеној организацији дао чист национални карактер. Он је Хиландар на Светој Гори замислио као српски манастир са несумњивим националним обележјем. Тако је и црква у Србији требало да буде првенствено српска, са народном јерархијом и народним језиком. О тој Савиној тенденцији нема никакве сумње, иако је била необична за светоназоре 13. века - пише Ћоровић.

СВЕТЛО У ТАМИ ИСТОРИЈЕ

Дух Светог Саве посебно је ојачао национални код српског народа у периоду османлијске окупације. У време турског ропства поробљени народ није морао много да трага за преко потребном фигуром која ће бити извор окрепљења и надахнућа у поробљеној земљи. Свети Сава, као вишеструко присутни лик у колективној свести вековима, био је преко потребно светло народа у историјској тмини.

- Наш народ је ово схватио и подигао му у своме срцу и души храм који никакве буре времена нису могле срушити. Он се привио око њега, молио му се и оживљавао га као свога предводника кроз све буре времена, које су наш народ ломиле кроз историју - бележи црквени историчар Ђоко Слијепчевић.

У основи овог далекосежног потеза првог српског архиепископа налази се његова визија о Цркви која ће прихватити, разумети и заштитити верни народ. Тиме су трајно увезани национални и духовни елемент, који је заједно са светосавским и косовским заветом постао кичма српског националног идентитета.

Храм Светог Саве на Врачару, који ће већ колико на јесен засијати у свој својој импознатности и лепоти, није због тога само грандиозна грађевина, беживотни споменик светитељу или подсетник на турбулентну историју. Ова изузетна богомоља место је молитве, уздизања литургијске зајединице, али и живо сведочанство српског постојања и духовног трајања.

Његове многе димензије прецизно је сагледао архитекта Драгомир Ацовић, који је готово деценију био задужен за унутрашње уређење врачарског храма:

- Храм се гради да би се одала захвалност Створитељу и да би се потврдила припадност Његовом Закону. Граде га они који за тим имају и осећају потребу. Не граде га за себе, већ за све, и не за своје време, већ за искон. Храм се не гради да се покаже сопствено знање и памет, већ да се срцем, умом и душом изрази љубав и хвала Ономе кроз кога је све настало! Уложени дар и знање су оруђе и средство, не циљ градње - записао је Ацовић.

А свевремени значај подухвата изградње врачарске светиње песнички и лаконски најбоље је сажео академик Матија Бећковић:

- Ми градимо Храм, а Храм гради нас! - написао је песник.

ПЕНЗИОНЕРИ У МИРИЈЕВУ ДОБИЛИ НОВИ ПРОСТОР ЗА ДРУЖЕЊЕ: Оронули објекат у овом насељу потпуно реновиран (ФОТО)