МИСТЕРИЈА РУСКЕ ЦРКВЕ У БЕОГРАДУ: Налази се у срцу Ташмајдана, а бројне легенде не престају да интригирају (ВИДЕО)

руска црква у Београду / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/Стазама Љубави

Године 1924. по плановима Валерија Сташевског, изграђен је храм Руске православне цркве, захваљујући финансијској помоћи српске државе и породице Карађорђевић

У налету белогардејске емиграције у Србију и у Београд дошли су многи руски стручњаци који су и те како утицали на наш развој. Нина Кирсанова донела је балет, али дошао је и доктор Александар Игњатовски који је један од оснивача Медицинског факултета. Стигло је много теолога, хирурга, пилота, професора… и много архитеката. Николај Краснов свакако је најпознатији од њих, памтимо га као човека који је преобразио Београд.

БЕОГРАД ДОБИЈА ЈОШ 150 КОМУНАЛНИХ МИЛИЦИОНЕРА: Станице и у Сопоту, Лазаревцу, Обреновцу...

НОВЕ МЕРЕ У БЕОГРАДУ СТУПАЈУ НА СНАГУ: Промењено радно време кафића и угоститељских објеката

КИЈАЈУ, КАШЉУ, А НЕМАЈУ ТЕМПЕРАТУРУ: Гужве у домовима здравља, али лекари тврде да НИЈЕ КОРОНА

Међутим, за Ташмајдан и руску светињу на њему одговоран је Валериј Сташевски. Имао је око 40 година када је емигрирао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и као велики стручњак одмах је добио посао у Министарству грађевинарства.

Њему можемо да захвалимо на Клубу љубитеља веслања на Ади Циганлији, на Клубу чиновника Народне банке на Топчидеру, дому руских војних инвалида на Вождовцу… У Историјском архиву Београда налази се више од хиљаду пројеката овог славног архитекте.

Године 1924. по плановима Валерија Сташевског, изграђен је храм Руске православне цркве, захваљујући финансијској помоћи српске државе и породице Карађорђевић.

У темељ цркве Свете Тројице белогардејци су положили грумен руске земље као највећу светињу коју су понели са собом у изгнанство. Овим поступком начинили су храм својим домом и местом у којем ће увек налазити мир.

Храм је освештан 26. децембра 1924. године, а том обреду присуствовао је и вођа белогардејских емиграната генерал барон Врангел. Пет година касније, он је и сахрањен у улазу у цркву, а његов гроб у мермеру и данас се налази у овом храму.

Постоји анегдота да је Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије, приликом преноса моштију других војсковођа белогардејаца у Москву, упитан када ће Врангел бити пренет кући, само кратко одговорио: "Он је већ код своје куће".

У храму Свете Тројице налазиле су се и војне заставе Наполеона и Турака које су биле ратни плен руске војске. Године 1944. враћене су у Русију.

Црква је 1946. године добила статус представништва Руске православне цркве у Београду и постала је део ставропигијалног деканата руских парохија на територији Југославије. Међутим, 1954. године решењем Светог синода Руске православне цркве деканат је укинут, а сви храмови који су били у њему пребачени су у надлежност Српске православне цркве.

Храм Свете Тројице 1957. године посетио је патријарх московски и све Русије Алексеј Први и у њему је служио Божанску литургију.

Са обзиром на то да се налази у близини зграде Радио телевизије Србије, храм је претрпео озбиљну материјалну штету у бомбардовању 1999. и од следеће године је почело реновирање. Оно је завршено тек 2007. године када је митрополит смолењски и калињинградски Кирил освештао реновирану цркву.

Године 2013. храм је посетио патријарх московски и све Русије Кирил, приликом обележавања 1700 година Миланског едикта.

ВЕЛИКА АКЦИЈА ЗАПРАШИВАЊА КОМАРАЦА: Екипе од 18 часова широм Београда