Након 70 година засијала је у пуном сјају: Скулптура "Сима Игуманов са сирочићима" поново на свом трону (ФОТО)
Давних педесетих година прошлог века срушен је симбол Игуманове палате и скулптура посвећена српском добротвору Сими Игуманову
Након седамдесет година, скулптура "Сима Игуманов са сирочићима" данас је враћена на врх Игуманове палате на Теразијама. Скулптуру је обновио вајар Зоран Кузмановић у Смедереву, а она је посвећена српском добротвору Сими Андрејевићу Игуманову.
Пре седамдесет година споменик Симе Игуманова срушен је, а обнову овог постумента је на молбу претходног патријарха српског Иринеја финансирало предузеће Југоимпорт СДПР. Постављању споменика присуствовао је и патријарх Порфирије уз представнике републичке и државне власти.
Ова скулптура првобитно је дело словеначког аутора Лојза Долинара и налазила се од 1938. до 1950. године на угаоном врху Игумановљеве палате која је задужбина Симе Игуманова. Скулптура је монтирана на самом углу изнад последњег спрата велелепног здања Игумановљеве палате и она представља Симу Игуманова са рано преминулим сином и омладином чији је велики био добротвор. Ову три и по метра високу бронзану скулптуру разбили су маљевима и уклонили скојевци након Другог светског рата. Очувано је око 60 одсто Долинарове скулптуре, а Зоран Кузмановић успешно ју је обновио.
Игуманов је запамћен као велики српски добротвор – оставио је Србима велики број цркава, школа, сиротишта, певачких друштава, али је помагао и болесне, немоћне и сиромашне.
Изградња зграде Задужбине Симе Андрејевића Игуманова, започета је 1937. године у стилу модернизма, а по пројекту браће Петра и Бранка Крстића. На врху палате налазила се три и по метра висока скулптура Симе Игуманова са сирочићима, која је после Другог светског рата уклоњена. Име Симе Игуманова са прочеља зграде, срећом, није могло бити избрисано, тако и да данас стоји, а од данас ту је поново и скулптура. Због свог изузетног архитектонског значаја, ова зграда је 1977. године стављена под заштиту државе као споменик културе.
После Другог светског рата, као и већина задужбина, престала је са радом. Заслугом патријарха Павла, задужбина је 1991. године обновила рад, што је подразумевало и враћање палате на Теразијама.
Сима Андрејевић Игуманов спада у ред највећих српских задужбинара. Током читавог живота живео је аскетски, био је у потпуности предан богу и хуманизму, тако да је све што је зарадио користио за помоћ болесним, унесрећеним и помагао је сиромашне ученике. Такође, помагао је српске цркве и манастире, а посебно је био везан за манастир Светог Марка у коме је живео и школовао се до своје 18. године.
Сима Андрејевић Игуманов рођен је у Призрену давне 1804. године у породици познатог трговца Андреје Ђорђевића. Због помоћи устаницима, пре свега кроз куповину оружја и наоружавање, Адреја, који је важио за великог родољуба, запао је у материјалне проблеме и оставио потомство у дуговима. Најмлађи од четворице синова, Сима, због тога је одрастао у манастиру Свети Марко код Призрена, где је његов најстарији брат Аксентије био игуман.
Под будним оком братства манастира, Сима је научио да чита и пише, а пошто су га по брату већ звали "Сима игуманов", званично је узео то презиме 1856. године, придодавши га презимену које је већ носио по оцу - Андрејевић. Сима Игуманов преминуо је 1883. године. Сахрањен је у порти Светог Марка у селу Кориша, код Призрена.