Публици на дохват руке: Путања од аналогног ка дигиталном ходницима Музеја науке и технологије (ВИДЕО)
По угледу на светске метрополе и Београд је кренуо на своје дуго путовање кроз дигитализацију.
"Дигитални Београд" будућност је свих грађана Србије, а његов препород кроз путеве дигитализовања спроводе многобројни научници, уметници, предузетници, али и установе које кроз свој рад представљају ново дигитално доба.
Том процесу допринео је и виши кустос Музеја науке и технике у Београду Саша Шепец који је изложбом "Аналогно/дигитално" направио искорак ка критичком размишљању о савременим трендовима у области дигитализовања и начину на који се то представља јавности.
Народни музеј чува благо Србије: Дигитализацијом годинама спашавају историјско наслеђе (ВИДЕО)
Живи живот у ком нема дублова: Драгослав Бокан због љубави дошао у Нови Сад, а открива и за чиме још увек трага! (ВИДЕО)
Дигитално стваралаштво које обузима свет: Душан Јововић својим мултимедијалним чаролијама ствара нову будућност уметности
-Изложба је имала амбицију не тек да нас упозна са историјским развојем рачунарских и информатичких технологија, већ и да нам скрене пажњу на актуелне трендове у савременом животу, подведене под назив "дигитализација". Овај термин, који је постао медијска фраза, превасходно се односи на информатизацију, као нов начин на који приступамо свим нашим пословима, од научног истраживања, преко организације пословања, до свакодневног живота. Циљ изложбе био је не да понуди неке коначне одговоре о томе шта је дигитализација и куда она води, већ да нам осветли различите појаве и приступе, упућујући нас да критички размишљамо о тој теми. Ако нешто радимо брже и јефтиније, то још увек не значи да то радимо и боље - истакао је Шепец.
Како је навео, технички радови су трајали четири месеца, а само истраживање и процес осмишљавања ове уникатне изложбе трајало је неколико година, што је евидентан доказ колико пажње захтева ова тема.
-Изложба "Аналогно/дигитално", која је била отворена у Галерији 51 Музеја науке и технике од 16. маја до 30. јуна 2019. године технички је припремана око четири месеца. Највише тог времена било је потребно за писање каталошког есеја, пратећих текстова, проналажење одговарајућег дизајнерског решења, као и за избор и груписање предмета. Наравно, на разради идеје, начину реализације као и на истраживању, аутор је радио пар година. Највећи изазов представљао је начин, на који се једна широка и мултидисциплинарна тема може превести на језик изложбе, односно “говор” предмета. Осим изазова излагања комплексне теме, ова изложба је у свом дизајну експериментисала са специфичним начинима излагања пратећих текстова и легенди- рекао је аутор Саша Шепец.
Аутентична изложба "Аналогно/дигитално" публици је представила процес дигитализације кроз историјске моменте и развој различитих дисциплина у оквиру којих су се смењивали просеци аналогне и дигиталне обраде. Тема дигитализације је кроз умеће аутора добила нови угао посматрања и у потпуности приближила сам појам публици.
-Око 90 предмета из 15 збирки Музеја науке и технике било је изложено у седам тематских целина: "Аналогије", "Од аналогног ка дигиталном", "Мерење/рачунање", "Кибернетика", "Медији и информација", "Улаз/излаз: код" и "Интерфејс: од дигиталног ка аналогном". На централно постављеним екранима, посетиоци су могли да читају различита објашњења и догађаје везане за историју развоја различитих научних и технолошких дисциплина у којима се аналогни и дигитални начин обраде и приказа података смењују, супротстављају и надопуњују. Посебно, за ову изложбу, сарадник Музеја професор Дејан Врачаревић израдио је радни модел "хидроинтегратора", аналогног рачунара на воду нашег чувеног математичара Михаила Петровића Аласа. За љубитеље бројева и стрпљиве трагаоце, у улазном холу била је постављена "изложбена питалица", чије решење је представљала 1965. година, у којој је изумљен "тач-скрин", и које је чувени писац Исак Асимов написао књигу о логаритмару, или шиберу, аналогној претечи калкулатора - истакао је Шепец..
Музеј науке и технике свакодневно ради на очувању културне баштине Републике Србије, али такође ради и на осавремењивању приступа и интеракцији са самом публиком, како би се остварила што боља повезаност и презентовање пројеката које спроводи.
-Музеј науке и технике настоји да се представи као савремен музеј у коме нема страха од експериментисања и трагања за новим начинима комуникације са публиком. Музеј такође не заборавља, да му је, као националној установи која чува културну баштину одређене врсте, обавеза да активно сарађује и са другим значајним институцијама, које дају свој допринос у научно-техничком напретку народа и државе. У складу с тим, Музеј ће у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину Србије пригодним изложбама и пратећим програмима у наредне две године обележити 100 година од оснивања овог Завода, у Краљевини СХС, а потом и 100 година од првог српског патента, што је био, треба ли да нас чуди – казан за печење ракије - најавио је виши кустос Музеја науке и технике Саша Шепец.