СЕЋАЊЕ НА БОМБАРДОВАЊЕ: "Дошао сам до Теразија, где сам видео мртве цвећаре"

Александар Лебл данас има 93 године и бомбардовања Београда 1941. сећа се као да је било јуче.

“Бомбардовање ме је затекло у кући у којој и данас живим. Било је изненађење, тек што смо били устали... После првог таласа бомби кренуо сам у град. Нестало је струје и воде. Дошао сам до Теразија, где сам видео мртве цвећаре. Ту ме је затекло ново бомбардовање. Улетео сам у подрум „Касине“ и ту сам остао до вечери. У повратку кући гледао сам како горе куће и зграде“ прича Лебл.

Након тога је напустио Београд. Стигао је до Ниша, а онда је отишао у околину Чачка, где је у рудницима радио његов отац.

Нацистичког разарања Београда сећа се и тениска звезда Радмило Арменулић, који је тада имао тек годину дана.

“У Београд сам се вратио 19. априла, и то баш на дан који је био задњи рок да се сви Јевреји пријаве. Немци су, наиме, врло брзо након уласка у град издали наређење да се сви Јевреји пријаве, а они који то не учине биће стрељани. Након пријављивања су сви способни послати на рад. Ја сам рашчишћавао град, уклањао лешеве. Најгоре је било у Босанској улици, односно Улици Гаврила Принципа. Ту је било много порушених кућа и мртвих људи, које смо одмах по откопавању сахрањивали“, каже Лебл.

ДАНАС се СЕЋАМО ЖРТАВА бомбардовања Београда 1941. године!

“Породица је имала стан на Дорћолу. Тог дана су све околне зграде, осим наше, биле погођене. Сећам се тог треска, пламена, дима... Било је страшно. Били смо испод кревета јер је отац говорио да, ако нешто и падне, пашће на кревет“, присећа се Арменулић.

Додаје да је време рата проводио у подруму, док се у његов стан уселио немачки официр.

“Хранили смо се конзервама кад смо их имали, али највише су се јели попара, хлеб и маст“, наводи он.

Као нешто ружно из ратног времена Арменулић памти то што су партизани његовом оцу, који је био краљев официр, узели сабљу и чизме.