Сви је знају као "Цветкову пијацу", а уствари јој то није званично име: Како је чувена пијаца добила име?
Када се Београђани, или они који у Београд дођу, оријентишу у престоници често се може чути одредница "код Цветка".
Цветкова пијаца (или просто Цветко) је чувени назив једног краја у Београду, тачније на Звездари, а његов назив потиче од Цветкове механе, односно Цветкове пијаце, који су назив добили по локалном предузетнику, Цветку Јовановићу.
У оквиру ЈКП "Градске пијаце" послује пијаца "Звездара", а то је уствари чувена Цветкова пијаца како је годинама називају Београђани. Данашња пијаца је изграђена пре Другог светског рата, а некада је била позната по продаји квалитетног сира, вина и ракије из свих крајева Србије. Данас је на пијаци "Звездара" највише продаваца воћа из Винче, Болеча, Гроцке, Умчара и других места смедеревског краја. Пијаца је опремљена са 325 тезги, млечном халом која има 54 расхладне витрине, 4 базена за свежу рибу и 3 штанда за продају меда.
Адаптација из 2017. године је чувено место улепшала за модерне тезге, додатно постављање 24 тезге намењене продаји зантаских производа, нови асфалт и уређену млечну халу.
Изградња инфраструктуре у Новоградској, Добановачкој и Добровољачкој улици
НОВА МЕСТА ЗА МАЛИШАНЕ У БЕОГРАДУ! Главни град следеће године гради још шест вртића
Мале породичне радионице за викенд на Каленић пијаци
Када се Београђани, или они који у Београд дођу, оријентишу у престоници често се може чути одредница "код Цветка", а да при том они који је изговарају обично и не знају ко је човек по којем је овај део града добио име.
Цветко Јовановић је рођен 1862. године у селу Лабуништу, код Струге, у данашњој Македонији. Када је одрастао, доселио се у Београд и код Правног факултета отворио пиљарницу.
Како је посао добро ишао, купио је комад земљишта на Врачарском пољу и 1902. године отворио истоимену кафану. Та кафана је убрзо постала надалеко позната као Цветкова механа, а красили су је слика Краљевића Марка и текст - "Вино пије Краљевићу Марко, пола пије, пола Шарцу даје", а она се налазила на месту где је сада звездарска пијаца.
О Цветку су говорили да је био човек са осећајем за пословање и јасним животним циљевима и да је управо он увео струју у тај део града и поставио шине за трамвај број 6, који је водио путнике до његове кафане.
Посао се ширио, богатство увећавало, а самим тим и земљиште и породично имање, које се налазило иза кафане, па све до садашњег Дома здравља Звездара. Како је и територија данашње "Пијаце Звездара" припадала Цветку, народ је пијаци наденуо надимак "Цветкова пијаца".
Цветка Јовановића је задесила тужна судбина, јер од његово четворо деце ниједно није дуго живело, али га то није спречило да помаже другима. Основао је Фонд Цветка Јовановића и његове жене Стефане, а новцем из фонда је подизао цркве и зграде за издавање, од чијих најама су помагани сиромашни људи и хуманитарне организације.
Умро је 1938. године, а десет година након његове смрти највећи део његове имовине је национализован. Међутим, оно што народ никада неће искоренити и заборавити јесте да када се упуте на звездарску пијацу уствари иду "код Цветка".