Три исповести Београђанки, које су доказ да превара може да се деси БАШ СВИМА
Терапеути тврде да је неверство последица дуготрајних нерашчишћених проблема и да никада не долази из чиста мира
Да ли треба опростити превару? Терапеути тврде да је неверство последица дуготрајних нерашчишћених проблема и да никада не долази из чиста мира. Иако звучи невероватно, ако искрено опростите партнеру, ваша веза ће заиста постати боља, јер ћете обоје радити на томе да побољшате брак. Погледајте како су се наше три саговорнице избориле с невером вољеног човека.
Прочитајте и:
Партнерово неверство је знак упозорења да се у браку крију много дубљи проблеми.
Мислила сам да је дефиниција верности прављена по њему, па ми никад није пало на памет да му претресам џепове, читам поруке, проверавам с ким разговара... Зато нисам ни приметила када се то десило.
Могао је и да прећути, никад не бих сазнала, али не... Дошао је у петак с посла, одвезао децу код мојих родитеља, скувао кафу, сео преко пута мене и почео да прича.
Био је с њом само једном. Након прославе годишњице матуре. Мало су попили, присећали се школских дана, мало флертовали и... Од тада се нису ни видели ни чули. Плакао је, молио да му опростим, говорио да ме воли највише на свету, убеђивао ме да му вратим истом мером, клео се да се неће поновити...
Те ноћи, пре три и по године, нисам знала да добровољно улазим у пакао. Била сам убеђена да сам јака, другачија од већине жена, да могу да пређем преко свега. Тражила сам помоћ стручњака, који је рекао да се не враћам у прошлост, да га не испитујем, да не тражим детаље, да морамо да наставимо тамо где смо стали, да уживамо у свему добром што је 12 година чинило наш брак, да заборавим...
Али то не иде тако. Опростила сам, па нам и даље сви завиде на дивном браку. Нисам тражила детаље, али зато сваке, ама баш сваке ноћи сањам како љуби, милује, грли неку другу. Кад му зазвони мобилни, осетим грч у желуцу, кад му стигне порука, ја прогутам кнедлу, кад ћути, ја се питам да ли мисли на њу или неку другу, кад се смеје, ја верујем да се сећа те ноћи проведене с њом...
Да заборавим? Никад.
Данас је свечано положен камен темељац: ГРАДИ СЕ ДРУГА КУЛА УШЋЕ (ФОТО)
Да ли ћу икад напустити тај пакао? Не знам.
Мирјана З. (40)
Седела сам за трпезаријским столом. Уплашена, унезверено сам гледала око себе. Осетила сам се као сироче које је колико до јуче имало срећну породицу. У потпуној тишини чула сам сопствено срце како бије све брже, јаче.
Сећања су ми навирала необјашњивим редом. Први сусрет, први пољубац, рођење детета, усељење, само наш стан, венчање, сузе радоснице, смех… Пребирање, трагање за доказима. Побогу, свуда само срећа. Ружног нема. Све до вечери када сам се латила његовог телефона и прочитала: "Љубави, ужасно ми недостајеш. Данас сам била на ултразвуку и плакала када сам опет чула срце нашег детета. Тешко ми је јер, осим што си у мојим мислима и у мом срцу, не знам где си. Одлучи, молим те." Руке су ми дрхтале, повраћало ми се. Црнило.
Београђани дужни да очисте снег испред кућа и зграда: У супротном, очекују их ОГРОМНЕ КАЗНЕ
Пресамитила сам се преко наслона. Питала се шта да радим, и тада је пукло у грудима.
Осетила сам да морам да одем. Зар да ме ћерка види како њеног тату гледам с мржњом? А знала сам да ће бити тако. Погледала сам тад своја стопала и пожелела да ме одведу на прави пут. Без дилема, моралисања.
Драматична ситуација у Београду: Због поларне хладноће хитно потребна помоћ БЕСКУЋНИЦИМА
Тамо где ће време обрисати бол, разочарање, издају.
Узела сам дете и кренула у нов живот.
ТО ЈЕ ЗАИСТА ОН: Путин у аутобусу ГСП Београд! (ФОТО)
Било је то пре седам година. Сад живимо с мојом мајком. У међувремену сам научила како да сузбијем осећај кривице. Понекад ме је урнисао. Веровала сам да сам ја ћерки одузела могућност да расте крај оца. Дуго ми је требало да схватим како је он то учинио. Њој то никада нисам рекла. Не верујте када вам неко каже да је лако направити тај корак. Страшно је. Данас, међутим, знам да је био једини исправан. Ове године она уписује средњу школу. Порасла је. Имамо сјајан однос. И с њим се одлично слаже. Срећна је што је волимо и никада није престала да се смеје. То ми је довољно.
Љубица А. (45)
Сећам се као кроз маглу. Умало се тада није срушио цео мој свет. Цео наш свет, наш брак. Био је с другом. Он је био искрен, а наш брак у амбису.
У први мах послала сам нас у прошлост. Већ у следећем трену удахнула сам дубоко, и почела да пребирам по садашњости. Да, желела сам будућност са особом коју сам одувек осећала као део себе. Може ли он и даље бити део мене? Мој други део. Хоћу ли, ако му опростим, икада и икако моћи да се носим са закрпом на срцу? Питања, сузе, питања. За и против. Да, а затим не које из бола излази. У почетку је ћутао, и плакао. Пустио ми "Доручак код Тифанија". Плакали смо у дуету.
Онда смо сели и мерили заједно.
Посао, деца, пријатељи... посао, банка, деца, проблеми... посао, посао, новац... цајтнот...
Назирале су се контуре. Схватили смо да се наш брак одвија на танкој телефонској жици, између његовог лаптопа и мог пи-сија, у оскудним дијалозима ко ће када по децу и у куповину... Да се не сећамо последње наше вечере удвоје, романтике којом смо освојили једно друго... Да се само присећамо секса, који смо увек доживљавали као празник. Да се за њега више не дотерујем, а да он то и не примећује. Да се ујутро поздрављамо ћутањем, телепатски... Као да смо из превелике блискости поништили блискост. И наш микросвет угушили рутином, колотечином... Одмерили смо и да се у срцима још радујемо једно другом.
На улицама 170 возила чисти снег, главне улице проходне
Та превара била је шамар за буђење. Да није преварио он, можда бих то учинила ја. Нашем браку било је потребно вештачко дисање. И ми смо почели да га оживљавамо. Присећали смо се како смо освајали атом по атом бића оног другог, смејали се и само применили стари, прави рецепт. А на превару смо надвили маглу. Густу. И одлучили да идемо даље. Ње се нећемо присећати, али она ће нас подсећати на то да наш брак више никада не запустимо.
Почела са радом нова линија градског превоза у Реснику - број 506
Волимо се, осећам то, он то осећа.
Александра П. (38)