Зоран Радојичић, први на листи СНС: Београд је одувек био мој ИЗБОР

Директор Универзитетске дечје клинике "Тиршова" проф. др Зоран Радојичић каже  да није имао никакву дилему да стане на чело изборне листе "Александар Вучић - Зато што волимо Београд".

Као главни разлог за то наводи чињеницу да веома цени рад и уме да препозна оне који се истински, несебично труде и стварају.

- У том смислу препознајем енергију Александра Вучића и искрену жељу да Србију учини лепшим и бољим местом за живот њених грађана. Мој отац је био багериста на коповима рудника и као изузетно вредан човек успео је да ми пружи могућност да се школујем и постанем ово што сам данас. Моји родитељи су веровали у мене и трудили су се да ми обезбеде шансу да остварим своје потенцијале. Као отац двојице синова ни у једном тренутку нећу стајати по страни и чекати да се други боре за њихову будућност и будућност остале деце. Максим Горки је рекао: "Деца, то су наше сутрашње судије" - истиче Радојичић.

Колико су за вас значајне промене у Београду?

- У односу на претходни период, Београд је сасвим други град. Уочљив је велики напредак. Наша престоница све више постаје онакав град какав заслужује да буде, светска метропола са себи својственим карактером. На крају крајева, град постаје место у које долазе људи из целог света, а раније су гледали да га заобиђу.

Јованов: Једини циљ им је да се поново у Србији успостави систем у коме могу безбрижно да краду

Које вас од тих промена посебно чине срећним?

- Поносан сам када видим толико туриста. Дефинитивно, нема дилеме да кад човек прошета градом види разлику. Видљиво је ново лице Старог града. Све је више нових фасада. Подједнако се води брига и о приградским местима. Гради се, а то покреће целокупну привреду, општи напредак. Обилићев венац, Косанчићев венац, Калемегдан, Пионирски парк, "Београд на води", све су то видљиви докази да град доживљава промену великих размера. Коначно, се на сцену вратио Музеј савремене уметности, ускоро ће и Народни музеј бити поново отворен. А то није само ствар Београда. Реч је о културној стратегији читаве нације.

Београд је мој избор

Имали сте шансу да се професионално усавршавате у САД и другим земљама, али сте ипак одлучили да останете у свом граду? Због чега?

- Београд је увек био мој свестан избор. Боравио сам у многим великим градовима и имао сам понуде да у некима од њих останем да живим и градим каријеру. Моји родитељи, Иван и Ика, пореклом су са Златибора. Заправо, то је мало лепо романтично место тридесетак километара од туристичког дела Златибора иза Љубиша, које се зове Бела Река. Одатле смо се преселили у Костолац. Живели смо потом у Мајданпеку до мог другог разреда средње школе, а онда се преселили у Лазаревац. Ту сам завршио средњу школу. Никада се не бих одрекао Београда и Србије.

Ђилас, Јеремић и компанија ПРИЗИВАЈУ НЕРЕДЕ у Београду: Спремају ПРОТЕСТЕ испред РТС-а а разлог је БЕДАН

Како доживљавате Београд?

- Као град своје и све оне деце са којом се свакодневно сусрећем. Желим да Београд пре свега буде здравији град. У свим аспектима. Тај циљ је и досад био повезан са мојим професионалним ангажманом. Прихватањем понуде којом ми је председник указао поверење желим само да наставим да радим на остваривању тог циља, али овога пута кроз шири оквир.

Поред изградње "Тиршове 2" на којим пројектима ћете још инсистирати?

- Пре свега, желим да напоменем да ја никада нећу одустати од "Тиршове 2". Изградња савремене дечје болница је мој циљ. Председник ми је већ указао поверење, надам се да ће се грађани својим избором томе придружити. Много тога је у плану да се уради, желим да наставимо добре пројекте и дамо додатну енергију развојем нових. Београђани сањају и метро, треба даље радити на инфраструктури, улагати у културу и спорт. Много је посла пред нама.

Како сте одлучили да упишете медицину и постанете лекар?

- Био сам велики идеалиста и маштао сам да будем лекар у свом селу. Мој ујак, такође лекар, радио је у Немачкој и он је битно утицао на мој избор. Посао доктора не може свако да ради, пре свега због одговорности коју носи. Највећи део и најтежи део је увек одговорност.

Да ли вам је већ тада била жеља да лечите децу?

- Дечја хирургија је нешто посебно, нешто најсложеније и најузвишеније у медицини. То је био разлог зашто сам се одлучио за ову област. Не постоји ништа што доноси веће задовољство од здравог, срећног и насмејаног детета.

Напредњаци ОШТРО одговорили: Чланови лоповско - тајкунске коалиције ПРИЧАЈУ ЛАЖИ

Постоји један снимак на којем разговарате са девојчицом и припремате је за операцију. Да ли то увек радите?

- Имам добар однос са својим малим пацијентима и са породицама. Поверење је узајамно, они верују у моју процену, а ја верујем у њихову храброст.

Да ли су остварени сви ваши снови што се тиче медицине?

- Желим да развијемо трансплантацију јетре од живих донора код деце у Србији и да још снажније заживи трансплантација бубрега, као и да унапредимо организацију ове важне области медицине.

Имате ли времена за спорт или хоби?

- Пливам и трчим на Ташмајдану. Пуно времена проводим са књигом, тако кажу моји синови... Углавном су то психологија и белетристика...

Да ли идете на Златибор?

- Волим да одем у своје село и да своју децу повезујем са тим крајем, са коренима и пореклом. Али надасве волим Београд. Увек се сетим речи Душка Радовића: "Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно". Али, ја ипак желим више... За своје Београђане и свој Београд.

НАЈНОВИЈА истраживања показују: Напредњаци у Београду трипут јачи од коалиције окупљене око Ђиласа

Ко су били ваши узори?

- Доктор Сава Перовић био је мој идол. Све колеге које су имале контакт са Савом Перовићем на овај или онај начин, имале су корист од те његове енергије која је била чудесна, заиста је био генијалац. Нас двадесетак из његовог тима постигли смо значајне резултате у каријери. Он је померао границе. Када сам неком приликом био на конгресу у Америци, један колега је рекао пред неколико хиљада људи: "Америчка урологије пре Саве Перовића и после њега није иста". Моје публикације су углавном биле повезане са радом са њим и битно је утицао на мене, као и мој ујак.