Куповином ОВИХ ЧОКОЛАДА дајете новац ХРВАТСКОЈ компанији: Грађани Србије мисле да је овај производ у рукама Срба, али се варају

Тако су "Смоки", "Најлепше жеље", "Бакина тајна", "Крем бананице" из власништва српских компанија прешле у власништво хрватских. Купци у Србији препознају и даље ове брендове као домаће, али заправо мали проценат наших грађана заправо зна да су сада они у власништву хрватских компанија.

То потврђују и резултати анкете спроведене на порталу SrbijaDanas.com са питањем "Колико познајете домаће производе? Који од понуђених производа је српски?".

На задато питање одговорило је 4.727 читалаца, а чак њих 4.033 је одговорило да су "Најлепше жеље" српски производ. Дакле, чак 85 одсто грађана који су одговорили на нашу анкету препознаје ове чоколадице као домаћи производ.

Заправо, чињеница је да су "Најлепше жеље" наш домаћи производ и то из разлога што се производе у нашој земљи и што је производе радници из наше земље.

Међутим, оно што је мање познато грађанима Србије, који су и купци производа "Најлепше жеље", је тај да власници тог бренда више нису Срби већ хрватска компанија Атлантиц група, те да приход од куповине овог производа иде хрватској компанији.

Компанији Атлантиц група након урађене анкете на нашем порталу упутили смо питања са жељом да сазнамо да ли њихова компанија има стратегију којом купце у Србији обавештава о томе ко је њихов власник.

Конкретан одговор на наша питања од компаније Атланиц група нисмо добили, али нам је речено да је њима изузетно драго да су "Најлепше жеље" бренд коме су Срби верни.

- Најлепше жеље су српски бренд који је недавно прославио 95 година традиције у српској кондиторској индустрији. Компанија Соко Штарк из које дневно излазе производи из асортимана "Најлепше жеље" локални је економски субјекат који запошљава домаће људе, плаћа порезе и сва давања држави Србији и највећи постотак продаје остварује на домаћем, српском тржишту. Изузетно нам је драго и сасвим је логично да и потрошачи, с којима "Најлепше жеље" комуницирају, испуњавају њихове жеље и награђују, препознају "Најлепше жеље" као свој бренд коме су верни - речено нам је из компаније.

Као што смо већ писали, управо компаније које послују у оквиру хрватске фирме Атлантиц група, у периоду од 2013. -2017. године приходовале су 50.000.000.000 динара, а за исти период оствариле профит од 3,5 милијарди динара. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

Међутим, питање је да ли грађани Србије знају да куповином "Смокија", "Најлепших жеља", "Бакине тајне", "Крем бананице" и многих других производа Атлантиц групе они уствари профит усмеравају ка хрватским власницима?!

Председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта сматра да грађани Србије не знају ко су власници ових брендова, те да је у интересу хрватских фирми да се што мање прича о реципроцитету који српске фирме имају у Хрватској у односу на оно што хрватске имају у Србији.

- Лично мислим да грађани Србије не знају ко су власници тих компанија у Србији. Грађани чују и виде да Хрватска води једну дискриминаторску политику, да не постоји основно начело међународних односа, начело реципроцитета и види се једна дискриминација према српским фирмама. Српске фирме фактички не могу да послују у Хрватској, имају низ препрека и ту заиста постоји један велики дисбаланс између Србије и Хрватске. Мислим да је интерес Хрватске у томе да се не зна да су они власници, јер су хрватске фирме свесне какав однос има њихова држава према српским фирмама, да не постоји реципроцитет, док хрватске фирме у Србији имају све услове за рад, док с друге стране, понаваљам, српске фирме немају могућност да послују у Хрватској – каже Линта и додаје:

- То је велики проблем који траје већ скоро 20 година. Фактички од 2000. године ми смо имали потпуно либералан однос према Хрватској и омогућили да њихове фирме у великом броју уђу на српско тржиште. Истовремено нисмо тад инсистирали на принципу реципроцитета и то није добро. Претпостављам да је у интересу хрватских фирми да се о томе што мање прича, јер су свесне односа њихове државе према нама.

Маркетиншки стручњак Саша Боројевић већ је упозорио управо на то да хрватске фирме на све начине покушавају да се замаскирају када производе продају на српском тржишту рекавши:

Чињеница је да је Србија потпуно отворено тржите за хрватске компаније, али не и Хрватска за српске, па се поставља питање када ће српске фирме такав третман имати у Хрватској и до које мере иде разлика у реципроцитету када је у питању пословање између Србије и Хрватске? У циљу јасног информисања грађана Србије у наредном периоду ћемо истраживати које домаће брендове су купиле хрватске компаније, ко су власници хрватских компанија које послују у нашој земљи и где заправо иде новац грађана Србије када купе производе иза којих стоје хрватске компаније.