100 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА САРАЈЕВА: Српска армија под командом Степе Степановића умарширала у град чиме је окончана ОКУПАЦИЈА БИХ

Историчар Александар Костовић наглашава да српска војска у Сарајево није ушла под борбом, за разлику од јесени 1914. године, када је враћена са прилаза граду и када су се на Романији седмицама водиле битке, већ на позив нове народне власти како би одржавала ред и мир.

ЉУБАВ ПРЕКО ЖИЦЕ: Писма "сменио" мејл

- Након пробоја Солунског фронта у Првом светском рату, а током ослобађања Србије и Црне Горе, распада се аустроугарска власт у већини њених покрајина. Створена је власт народних већа, а у Хрватској, Славонији и Словенији Држава Словенаца, Хрвата и Срба - каже Костовић.

Он наводи да је у БиХ формирана нова, домаћа власт на челу са Народним већем у Сарајеву, које је имало своје представнике у Народном већу Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу.

- Као извршни органи формирани су Главни одбор Народног већа за БиХ (за председника именован Глигорије Јефтановић) и Народна влада, која 1. новембра преузима власт од аустроугарског земаљског поглавара. Два дана након тога, Аустроугарска капитулира, а на терену долази до општег безвлашћа и нереда који доприносе атмосфери несигурности - указује Костовић.

Према његовим речима, Народно Веће у Загребу, без обзира што није успело да створи своју војску у Хрватској, шаље групу високих официра у БиХ са циљем стварања војске на овој територији.

Али, Народна влада у Сарајеву одбија било какву сарадњу по том питању, наглашавајући да је прокламовала уједињење са Србијом и да је позвала српску Врховну команду да пошаље своје трупе како би одржавале ред.

- На позив нове власти у Сарајеву, прве јединице Друге српске армије ступиле су 4. новембра на тло БиХ, преко Вишеграда, након чега војвода Степа наређује убрзани марш ка Сарајеву, у које српска војска улази 6. новембра - наводи Костовић за Срну.

Када је реч о дочеку српске војске, Костовић напомиње да тај историјски моменат најбоље описује говор повереника Народног већа у Сарајеву Васиља Грђића (објављен у београдским "Вечерњим новостима" 13. новембра 1918. године), који је "Белим орловима овенчаним венцима победе" пожелео добродошлицу у Сарајево и БиХ.

Костовић наглашава да је тих дана постојало прилично јасно расположење и међу католичким и муслиманским становништвом да БиХ прогласи директно уједињење са Србијом.

- Да до таквог расплета не дође много су допринели и српски представници из БиХ у Југословенском одбору, али и неодлучност Народне владе у Сарајеву. За разлику од својих политичких представника у Југословенском одбору, велики део српског становништва БиХ, као и један део његове политичке и интелектуалне елите, није могао да схвати зашто се вековни сан уједињења са Србијом замењује неким магловитим југословенством - истиче Костовић.

Регент Александар Карађорђевић прогласио је прву заједничку државу Јужних Словена - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, али и највећи део данашње Хрватске и Словеније.

Још почетком Првог светског рата Краљевина Србија објавила је да су њени циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је и потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на Крфу, где је 20. јула 1917. године донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године такозвани Женевски споразум.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила је 1929. године назив у Краљевина Југославија.

Пратите нас на нашем Инстаграм профилу.