ПРЕСЕК СТАЊА: Дозволе за ЕУ добиле су вакцине ове ЧЕТИРИ компаније, а шта знамо о свакој?

Разлике између вакцина су у начину прављења, чувања и дистрибуције, као и у цени.

"Фајзер/БиоНТек"

Крајем децембра прошле године ЕМА је препоручила вакцине Фајзер и БиоНтек за борбу против коронавируса.

Одобрење вакцине било је широко очекивано, јер се земље Европске уније боре са погоршањем другог таласа коронавируса. Велика Британија је почетком децембра исте године била прва земља која је одобрила поменуту вакцину. Фајзерова вакцина је развијена уз помоћ генетског кода вируса који се убризга у тело које потом развија антитела и Т-ћелије.

У каснијим анализама Фајзер и Бионтек саопштили су да подаци (конкретно из Израела) сугеришу да је њихова вакцина против ковида 19 ефикасна 94 одсто у спречавању асимптоматских инфекција, што значи да би вакцина могла знатно да смањи пренос вируса.

Компаније су такође навеле да најновија анализа података у Израелу показује да је вакцина била 97 одсто ефикасна у превенцији симптоматске болести, тешке болести и смрти, пренео је Ројтерс.

Подаци су у складу са подацима клиничког испитивања вакцине у децембру која су показала да је вакцина Фајзера и Бионтека ефикасна 95 одсто.

Анализа је понудила и реалне доказе о ефикасности вакцине код високо заразне варијанте ковида 19 која је откривена у Британији и позната је као Б.1.1.7.

Такође, студија коју су извели научници са универзитета Барнет у Мелбурну наводи да једна доза вакцине постиже скоро пуну ефикасност око 11 дана од примања, тако да може да се испостави да друга доза није потребна.

Угледни Форбс се позива на "Њу Ингланд медисин журнал", у којем се наводи студија да су особе које су добиле другу дозу показале јак имунолошки одговор на нове сојеве ковида, једино је одговор био мањи на јужноафрички сој.

У тексту се наводи да није било евидентног напретка у давању друге дозе после три или четири недеље, што само указује на снагу прве дозе (бар у краткорочним условима када су залихе лимитиране) и помаже здравственим службама већу флексибилност када је реч о другој дози, уколико се утврди да је неопходна.

Најтежа за чување и допремање је Фајзерова вакцина.

"АстраЗенека"

Према новом истраживању, вакцина коју су створили Универзитет Оксфорд и компанија Астразенека је прва за коју је потврђено да спречава пренос коронавируса међу људима. До сада је за више вакцина утврђено да спречавају инфицирање оних који се вакцинишу, али није било јасно да ли спречавају и да буду преносиоци вируса.

Истраживање на Оксфорд универзитету рађено је на људима који су примили Астразенека вакцину, а циљ је био да се утврди да ли и даље носе трагове коронавируса. Показало се да је број позитивних тестова упола мањи када се тестирају они који су примили две дозе вакцине, пренео је портал Индекс.

Уколико је ово истраживање тачно, то би значило да већина вакцинисаних штити и друге, јер не преносе вирус, што би био први пут да се оваква ствар утврдила за неку вакцину против коронавируса.

Већ једна доза пружа око 76% заштите у периоду од три месеца, а за оне који приме и другу дозу, заштита износи 82%. Такође, позитивне вести стижу и када су у питању тешки облици болести - нико од вакцинисианих није имао тежу клиничку слику или захтевао лечење у болници.

Једно ново истраживање показало је да одгађање друге дозе АстраЗенекине вакцине у раздобљу од 12 недеља појачава ефикасност вакцине, а да ефикасност прве дозе за то време не пада.

Према новој таблици коју је направила Моника Ганди, инфектолошкиња Калифорнијског универзитета у Сан Франциску, вакцина Астразенеке је 100% ефикасна у спречавању тежих облика болести и хоспитализација, а 90% против свих облика болести када се прво даје пола дозе, а затим цела.

С друге стране, Аустријска Савезна служба за безбедност у здравству објавила је недавно да, на основу њихових истраживања, Астразенекина вакцина изазива нежељене ефекте у 14,9 случајева на 1.000 вакцинисаних.

Поређења ради, у истом истраживању је код вакцине Бионтек-Фајзера у питању је број од 3,79 случајева, а код Модернине вакцине 5,71.

Вакцина је направљена уз помоћ ослабљеног аденовируса, једног од многих типова вируса који изазивају обичне прехладе. Аденовируси су добро истражени вируси који се већ читав низ година истражују и користе као вектори у вакцинама или у генској терапији.

У Астразенекиној вакцини користи се аденовирус шимпанзи (ChAd) који, иако може да инфицира људске ћелије не може у њима да се умножава па тако код људи не изазива прехладу. Овај вирус у вакцини је генетски измењен тако да испољава протеин коронавируса упркос томе не може да узрокује болест.

У њега се убацује се генски код за стварање протеина шиљак (спике - С) којим се коронавирус САРС-ЦоВ-2 веже за људске ћелије и улази у њих.

Аденовирус који преноси генски материјал зове се вектор (у епидемиологији је то назив за организме који не узрокују болест већ је само преносе; нпр. комарци су вектори за пренос маларије, зике, вируса западног Нила и сл.) па се та вакцина назива векторском.

Кад се вакцина убризга пацијенту, аденовирус долази до ћелија и везује се за њихову површину.

Ћелије својом површином обухватају вирус и увлаче га у себе унутар малог мехурића. Вирус у ћелији напушта мехурић, долази до језгра у који убацује генски код где се он преписује у гласничку РНА (мРНА) која потом излази из језгра и у рибозомима покреће стварање протеина С.

Ћелије ће тај протеин испољити на својој површини како би га одбрамбени систем тела препознао као страно тело. Одбрамбени систем потом почиње да ствара антитела и активира Т ћелије да реагују на протеин С.

Када прави вирус уђе у организам, Т ћелије и антитела ће уништити заражене ћелије и блокираће протеин С на вирусима и тако смањити шансу да се вируси причврсте за нове ћелије и уђу у њих.

"Модерна"

Америчка компанија, која је шокирала прошле године свет направивши вакцину за свега неколико недеља, добила је почетком јануара дозволу за коришћење у Европској унији од европског регулаторног тела, јавио је Ројтерс.

"Кошмарни сценарио који се провлачио по медијима на пролеће гласио је да ће вакцина трајати само месец или два. Мислим да се то сада не доводи у питање. Опадање антитела иде врло споро после узимања вакцине. Верујемо да ће заштита трајати бар две године", рекао је Бансел.

Бансел је додао да ће његова компанија доказати да ће вакцина бити пођеднако ефикасна против јужноафричког и енглеског соја, са чиме се слажу и независни научници.

Вакцина америчке компаније такође користи РНК технологију попут Фајзерове. Њихови подаци из новембра су показали да је вакцина 94,5 одсто делотворна.У истраживању је учествовало 30.000 људи у Америци при чему је половини дато две дозе вакцине, у размаку од четири недеље, док су остали добили лажне инјекције.

Вакцина се прима у две дозе, у размаку од четири недеље.

Постоје наговештаји да вакцина нуди извесну заштиту припадницима старијих старосних група.

Такође, није познато да ли вакцина само спречава да се људи тешко разболе или спречава да се вирус шири.

"Џонсон и Џонсон"

Пре неколико дана Европска агенција за лекове је дала препоруку за условно одобрење вакицине против ковид 19, коју производи компанија "Џонсон и Џонсон".

ЕМА наводи да је вакцина "Јансен" показала ефикасност од 67 одсто након две недеље и да испуњава критеријуме сигурности и кавлитета када је у питању спречавање ковид 19 код људи старијих од 18 година.

Резултати клиничког испитивања на људима из САД, Јужне Африке и земаља Латинске Америке, утврдили су да су нежељени ефекти вакцине "Јансен"
обично били благи или умерени и нестају у року од неколико дана након вакцинације.

Најчешћи су то бол на месту убода, главобоља, умор, болови у мишићима и мучнина, наводи ЕМА.
Вакцина против ковид 19 компаније "Џонсон и Џонсон" делује тако што припрема тело да се одбрани од вируса, а састоји се од другог вируса (аденовируса) који је модификован тако да садржи ген за стварање протеина спике САРС-ЦоВ-2.

Имуни систем особе препознаће протеин спике као стран и производи антитела и активира Т ћелије (беле крвне ћелије), тако да ако особа дође у контакт са вирусом САРС-ЦоВ-2, имунолошки систем вакцинисане особе препознаће протеин клас на вирусу и спреман је да одбрани тело од њега.

БОНУС ГАЛЕРИЈА:

Погледајте како је изгледао Београд током ванредног стања 2020. године.