Музеј каквог нема у Србији: У долини Тимока спремно подсећа туристе на легендарна и храбра српска дела! (ВИДЕО/ФОТО)
Значај Бољевца бележи се још за време давне Тимочке буне која исписује значајне и нове кораке историје Срба, али и Србије.
Општина Бољевац простире се у источној Србији, на простору северног дела планинског масива, у долини Црног Тимока. Њена територија географски припада источној Србији, историјски Тимочкој Крајини, а административно Зајечарском округу коју карактерише велико пространство.
Долина Црног Тимока, правцем југозапад-североисток, пресеца општину на два дела, од којих је северни виши и пространији, док је јужни нижи и насељенији. Тимок заузима значајно место у општини Бољевац, поготову када је реч о историји и самом развоју општине Бољевац, не само у источном делу наше земље, већ за читаву Србију.
За истанчана непца сваког туристе: Кад дођете у Алибунар ово место нико не заобиђе - рај за гурмане! (ФОТО/ВИДЕО)
Уметник који осликава своје детињство: Да ли сте видели слике наиве које мешају и преплићу МОДЕРНО ДОБА И ТРАДИЦИЈУ (ФОТО/ВИДЕО)
Цвета дуално образовање у Старој Пазови: Више знања доноси нова радна места, веће плате и нове инвестиције за све грађане (ФОТО/ВИДЕО)
Значај Бољевца бележи се још за време давне Тимочке буне која исписује значајне и нове кораке историје Срба, али и Србије. Одлике, храброст, јунаштво, порази, али и много бројније победе... писали су нашу историју, а ми смо успели да је сачувамо, да је не осрамотимо и да је са поносом показујемо туристима, али и домаћем становништву.
Наиме, туристички потенцијали општине Бољевац су изузетно занимљиви посебно авантуристима и љубитељима природе. Традиционални Видовдански успон на Ртањ, један је од најлепших ноћних успона, и окупља на стотине планинара и рекреативаца из целе Србије, међутим, постоји још једна знаменитост која својим изгледом и причом привлачи туристе из свих крајева Србије, а то је музеј Тимочке буне у Бољевцу.
Музеј Тимочке буне у Бољевцу налази се у реконструисаној згради некадашње старе апсане (затвора), у којој су током истоимене буне били затворени побуњеници из целог црноречког краја. Отворен је 1983. године - на стогодишњицу Тимочке буне. Конзерваторско-рестаураторске радове радио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша, под чијом је музеј и заштитом од 15. маја 1980. године.
Историјат
Апсана је изграђена 1860. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио Бољевац седиштем среза. Јавни објекти као што је апсана и црква, чија је изградња завршена 1861. године, биле су неопходне институције за ново администативно седиште које је Бољевац имао. У згради апсане била је концентрисана сва управна и судска власт.
Стална поставка музеја
Поставка музеја прати време пре Тимочке буне, почетак буне (која је настала као реакција на бирократску владу и апсолутистички начин владавине Милана Обреновића), борбу народне и стајаће војске, организацију војске 80-их година XIX века, стање становништва с краја XIX века, најзначајније личности у вези са буном, све до гушења буне оличене у Преком суду. Музеј садржи богату колекцију докумената из 1883. године као што су: Закон о устројству војске, Указ о разрешењу владе Милана Пироћанца и постављању владе Николе Христића, писмо команданта честобродичког одреда, пуковника Михајла Срећковића главном команданту стајаће војске, Смртне пресуде Преког суда појединим вођама покрета и многа друга.
Поред документације, највећи део збирке музеја представљају фотографије личности које су одиграле пресудну улогу у Тимочкој буни: краља Милана Обреновића (за време чије владавине је донет Закон о устројству војске 1883. године, након чега је уследило одузимање оружја од војника што је довело до побуне), Милија Петровића, Добросава Петровића, Љубе Дидића, Аце Станојевића, Љубе Божиновића, Владимира Зебића и многих других. Велики део музеја представљају илустрације са приказима људи из тог периода (житеља села), народне војске, стајаће војске и догађаја као што су: "Предавање оружја", "Читање владине наредбе и позив на изручење оружја", "Напад стајаће војске на народ и народну војску код бањске клисуре"...
Своје место у поставци нашла је и уметничка збирка са акварелима и цртежима такође у вези са Тимочком буном, као што су акварели Д. Мишковића: акварел са изгледом сеоске механе у селу Лукову (пред којом су средином октобра 1883. године почели немири побуњеника), акварел са изгледом зграде општине у Кривом виру, цртеж са изгледом апсане; затим цртежи Е. Декера са изгледом улице у Бањи, цртеж са приказом зграде у којој је одржан договор пре избијања буне... Поред тога, збирка садржи предмете и оружје из тог периода, као и медаље којима су награђени они који су хватали побуњенике.
Више о самом музеју, згради у којој се налази али и знаменитостима говорила је кустос музеја и директор Културно-образовног центра Емина Бранковић која објашњава да је сама поставка музеја смештена у једној аутентичној згради, згради апсане из времена Тимочке буне где су и били заточени учесници саме буне.
- Зграда је реконструисана на стогодишњицу буне 1983. године и тада су заједничким снагама Народни музеј Зајечар, Историјски архив Србије и општина Бољевац, удружено направили ту сталну поставку. Тада постаје, како га ми зовемо "Музеј Тимочке буне" и бива отворен за посетиоце - рекла је кустос музеја Емина Бранковић и додала:
- Музеј је званично депанданс музеја из Зајечара и они су практично и територијално надлежни, и брину о нама, музеју и поставци.
У Музеју је изложен и део завичајне збирке где се могу видети преслице, старе вунене чарапе, као и поједини елементи прибора за ручавање.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бољевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.