БРАТА МУ ЗАПАЛИЛИ, ОСТАЛЕ УБИЛИ! Његов отац је један од 38 заробљеника који су преживели страхоте Јасеновца
Каже да се зове Шамика по татином брату који је запаљен пар дана пре ослобођења
Данас се обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату у знак сећања на 22. април 1945. године и пробој групе заробљеника усташког логора смрти у Јасеновцу - Доња Градина у НДХ. Син једног од 38 заробљеника који су преживели бег из Јасеновца, Шамика Бен Шахар, говори о једном од највећих стратишта у Другом светском рату.
НЕСТАО РОДОЉУБ ИЗ БОРЧЕ: Последњи пут виђен пре девет дана, породица моли за помоћ
Трагедија у руднику Велики Кривељ: Огласила се компанија Зиђин - један преминули
ТЕЖАК ДАН ЗА КРАЉЕВО: У последња 24 часа преминуле две особе, хоспитализована 62 пацијента
- Зовем се Шамика и рођен сам у Јерусалиму. Син сам Јосипа и Аделе из Сремске Митровице. Тата је "отворио" Јасеновац, имао је 17 година када је ушао заједно са братом Шамиком. После четири године тата је "затворио" Јасеновац, без брата - започиње причу Шамика Бен Шахар.
Истиче да му је отац био један од 38 заробљеника који су успели да преживе велики бег из Јасеновца. Сви остали који су били у том бегу су убијени.
- Татиног брата, два дана пре ослобођења Јасеновца, ухватиле су усташе заједно са још 20 парова браће, поделили на две групе и једну запалили. Другу половину су преселили, и тата је био међу њима, и требало је да виде шта се дешава - наводи Шамика Бен Шахар.
Каже да се зове Шамика по татином брату који је запаљен пар дана пре ослобођења.
- Као мало дете сећам се колико пуно пута је за време спавања тата викао "брате, помози" и плакао - каже Шамика и додаје:
- Мама га је пробудила и тако сам први пут чуо о чему је говорио - о Јасеновцу. Тата је пуно причао шта се тамо дешавало, тако да је Јасеновац у нашој кући стално постојао. Толико су ми дубоко ушле у душу те приче о Јасеновцу да сам некада имао осећај да сам и ја био тамо заједно са татом - наводи Шамика Бен Шахар.
Наглашава да када је мобилисан у израелску војску одлучио је "да се нама Јасеновац никада опет неће десити".
- Као војник, професионалац, седам година сам био у падобранцима и после рата 1973. године сам прешао у тенковске јединице и завршио сам војску као командант израелске тенковске школе са високим чином - објашњава Шамика Бен Шахар.
- Мени је Јасеновац створио пут живота и разумео сам да без снаге и могућности да ми можемо да ратујемо и одбранимо наше породице и државу, неће бити егзистенције Израела - закључио је он.