Србија прошле године "изгубила" град величине Бечеја, али назире се ТРАЧАК НАДЕ

Суботица / Извор: Профимедиа

Од 2010. до 2019. године број становника у Републици Србији само на основу природног прираштаја смањен је чак за 364.607 особа.

У нашој земљи има 37.369 становника мање, али охрабрује податак да су у 2019. години рођене 424 бебе више него у 2018.

Компанија Меридиан притекла у помоћ Инфективној клиници у Београду

ДРАСТИЧНЕ КАЗНЕ ЗА НЕНОШЕЊЕ МАСКИ: Ко нема заштиту у аутобусу и у трговинама ПЛАТИЋЕ папрено!

"ЖЕЛИМ ДОДАТНУ СИГУРНОСТ ЗА ПАЗАРЦЕ": Нови Пазар ће од сада имати 23 респиратора

Број становника у Србији наставља стрмоглаво да пада: за свега годину дана наша земља остала је без 37.369 становника, што у статистичком преводу значи да у новијој историји наше земље никада није живело мање људи. Најновије процене Републичког завода за статистику сведоче да је у 2019. години у Србији живело 6.945.235 особа, а ако се има на уму да је 2018. године на територији наше земље било 6.982.604 становника, то значи да је у међувремену нестао један град величине Бечеја, односно општина величине Савског венца.

Најсвежији демографски подаци указују да је током претходне године од 169 општина у земљи, свега седам имало позитиван природни прираштај – Звездара, Нови Сад, Сјеница, Бујановац, Прешево, Тутин и Нови Пазар. Охрабрује, међутим, податак да је током 2019. године рођено 64.399 беба, односно 424 више него 2018.

Гордану Бјелобрк, начелницу одељења за демографију Републичког завода за статистику, забрињава чињеница да пада број прворођених и другорођених беба, расте просечна старост жена које први пут одлазе у породилиште, а смањује се генерација жена које се налазе у фертилном периоду.

- Просечна жена данас прво дете рађа у 28,7 години живота, а највећи број њих које данас одлазе у породилиште рођен је 1990. и 1991. године. С обзиром на то да је почетком деведесетих због распада државе и почетка грађанског рата на просторима бивше СФРЈ драстично смањен број новорођених беба, разумљиво је због чега је цела генерација жена које се сада приближавају тридесетим годинама значајно мања од претходних. Ако имамо на уму да је то генерација која се најчешће исељава из Србије, не треба се чудити што се из године у годину смањује број прворођених беба. Наше бебе све више се рађају под туђим небом - каже наша саговорница и додаје да је од 2010. до 2019. године број становника у Републици Србији само на основу природног прираштаја смањен чак за 364.607 особа.

Србија / Извор: ФОТО: Републички завод за статистику

Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља за демографију и популациону политику, сматра да не можемо бити задовољни демографским трендовима, али можемо бити оптимисти због чињенице да су у протеклој години рођене 424 бебе више него у 2018. години.

- Када погледате демографске графиконе, видите да расте број жена које су родиле треће и четврто дете, и то је директна последица пронаталитетне политике Владе Србије, односно Закона о финансијској подршци породицама са децом, који је ступио на снагу половином 2018. године и којим је посебно стимулисано рађање трећег и четвртог детета. Највише трећерођене деце током 2019. године уписано је у матичне књиге Ивањице, Сремских Карловаца, Владимировца, Петровца на Млави, Кањиже, Деспотовца, Лебана, Лапова, Нишке бање, Бољевца и Мионице. Највећи број мајки које су у протеклој години родиле четврто дете живи у Великој Плани, Нишу, Ваљеву, Ковину, Зајечару, Бојнику, Сурчину и Лазаревцу. Највише прворођених беба рођено је у Димитровграду, Крупњу, Жабарима, Рачи, Мионици, Рековцу, Босилеграду и Бољевцу - наводи она.

Када се пореде наталитетни графикони Србије са свим бившим југословенским републикама, Бугарском, Румунијом, Мађарском и Албанијом, уочава се оптимистичан податак да је само у Србији током 2019. године рођено више беба.

- Иако демографи тврде да је потребно да прође најмање десет година да би се уочила било каква промена у виталној статистици, морамо бити оптимисти што је после свега годину дана од почетка примене пронаталитетних мера дошло до повећања броја беба. Оно што нас обесхрабрује јесте чињеница да се смањује број жена у фертилном периоду, то јест оних које имају између 15 и 49 година живота, а расте просечна старост мајке приликом рођења првог детета. Наиме, просечна прворотка у Београду има 28,5 година, а жене на југу Србије у породилиште први пут одлазе у 25. години живота. Ако прво дете родите у каснијим годинама живота, статистички се смањује шанса да родите друго или треће дете - закључује др Славица Ђукић Дејановић и подсећа да је у циљу подизања наталитета у нашој земљи Влада Србије недавно донела одлуку да финансира сваки покушај вантелесне оплодње до 43. године мајке.

ТОПЛИЦА СЕ ОДЛИЧНО НОСИ СА КОРОНОМ: Ношење заштитних маски од данас ипак обавезно