ЦРВЕНА КАБАНИЦА ЗА МЛАДУ И ЧУТУРА СА РАКИЈОМ КАО ПОЗИВНИЦА: Ово су најинтересантнији српски свадбени обичаји!

венчање / Извор: Профимедиа

Венчани и свадбени обичаји важан су друштвени догађај.

Првих деценија прошлог века, у градовима, венчања су оглашавана у новинама.

Касније, почело је са штампањем позивница, што се задржало и до данас.

- Госте је некада на свадбу домаћин позивао лично, чутуром у којој је сипана ракија и која је била окићена и то је био обичај на селу. У граду су врло рано почеле да се користе позивнице, па су до данас сачуване две позивнице направљене крајем XIX века када се удавала ћерка познатог ваљевског апотекара Клаудија Пиклмајера - прича етнолог Гордана Пајић.

СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ: У наредна два сата очекују нас пљускови и грмљавина у овим деловима земље!

ПРИРОДА СЕ НАЧИСТО ЗБУНИЛА: Да ли можемо да очекујемо да неки ураган "сврати" и до Србије?

ПОСЛЕ ТРОПСКИХ ДАНА, ОБЛАЧНО ЈУТРО У СРБИЈИ: Ових дана никуда без кишобрана, ево када нас очекује разведравање

ПОСЛЕ ТРОПСКИХ ДАНА, ОБЛАЧНО ЈУТРО У СРБИЈИ: Ових дана никуда без кишобрана, ево када нас очекује разведравање

Мираз прописан законом

Посебно интересантан обичај је био девојачка спрема или мираз који је садржао предмете попут пешкира и ћилима који су невестиних руку дело, а доносила их је у кућу у коју долази.

Млада је почињала да припрема мираз чим се задевојчи, а сви предмети били су за општу употребу, пре свега кућни текстил, али и остали предмети за покућство, поклони за чланове куће у коју долази, а мираз се регулисо и законом.

Сачуван је документ из 40-тих година 20. века, а мираз је био дефинисан грађанским закоником још у XIX веку. Занимљиво је да је мираз карактеристичан и за многе друге народе, а не само на нашем поднебљу.

Око шљивића се играло

У ваљевском крају, односно у Подгорини, обичај је био да се другог дана свадбе заради шљивић који се китио новцем.

- Око тог окићеног шљивића се играло, а млада је носила кецељу и тај новац је припадао њој. Ово је веома редак догађај и знамо да је била једна таква свадба пре десетак година. То је рецимо нешто што се не може извести у ресторану, па се такви обичаји и мењају - каже Пајићева.

Вео да млада не буде изложена злим очима

Пре више од једног века, млада се за свадбу облачила у свечано одело и најчешће је то био јелек са златовезом, а преко лица је обавезно имала вео. Обичај покривања младе је изузетно стар.

Некада су невесте покриване белим пешкиром, а касније је почело ношење велова, а све због веровања да млада не сме да буде изложена злим очима. Фографије које су настале у том периоду сведоче да се доста преплићу традиционални и европски стилови.

Сујеверја и даље има

Овај обичај је иначе присутан у целој Западној Србији, а данас постоје неки други црвени елементи који се користе, али се стављају негде да се не примете. Много важнија ствар је била да се том неком преносном магијом допринесе да се рађа здраво потомство. И данас имамо обичаје који се упражњавају, кад кажу да се нешто ваља или не ваља, и можемо рећи да сујеверја у нашем народу има и даље много.

Стари обичај преношења младе преко прага задржао се до данас. Етнолошка тумачења тог ритуала су различита, најчешће да је у словенским, као и другим културама, постојало веровање да испод прага, у подземном свету, почивају преци с којима невеста не сме да дође у физички контакт.

- Није била реткост да је млада имала венчаницу, а да је младожења био у народном оделу. Европски модни детаљи доспевали су нашу средину преко омладине која се у то доба школовала у иностранству. Такође је био и обичај, да се младожења, ако је био активан у војсци, венчава у свечаној униформи. Венчања и свадбени обичаји у ваљевском крају имали су значај не само за појединца, већ и за породицу и шире окружење. На основу свих тих обичаја може се доста тога сазнати о економском статусу породице, "манирима" - каже ваљевски етнолог и додаје да је од другог светског рата уведена категорија грађанског брака, али није укинут верски брак који је склапан у цркви, а по жељи појединаца.

венчање / Извор: Профимедиа

У ваљевском крају један од обичаја био је да се посади шљива.

- Обичаји су иначе променљива категорија, они се прилагођавају потребама људи у неком новом времену. Али и данас имамо просидбу, договор породица, у свадбеном церемонијалу имамо и наконче. Обичај који је постојао да пријатељи ломе колач, данас је веома редак. Свадбе се данас углавном праве у ресторанима и заједничке су, а не као некад; правиле су се одвојено, па су сутрадан долазили пријатељи и тада се вршио обред ломљења пријатељског колача - наводи она.

Свадбени колач заменила је торта

Свадбена торта није била уобичајена пре једног века и она се јавља 70-тих година 20. века. Ни бацање бидермајера није стари обичај. Младе су углавном више прихватале неке промене, попут тога да венчаница буде бела, јер су те свечане хаљине некада биле у разним бојама, истиче Гордана Пајић.

- Много обичаја се данас на свадбама ради, а народ не размишља о томе зашто то треба да ради, већ ето, јер је такав обичај. Изгубило се потпуно да млада има венац од уплетеног цвећа или да се огрће црвеном кабаницом. То је мушки чојани одевни предмет и веровало се да црвена боја штити од урока, али и да млада рађа мушку децу - каже Гордана.

УЖАС У ВРАЊУ: Девојчица (12) повређена на необележеном градилишту док се играла са другарицама